GOLOTINJA I EKSTAZA SU JE PROSLAVILI, A ONDA JE PROMENILA SVET: Najlepša žena planete sjajnim svojim izumom uvela nas je u 21. vek

Hedi Lamar bila je prava zvezda tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Holivudska diva, na vrhuncu karijere proglašavana najlepšom ženom sveta, postigla je uspeh prvo u evropskom, pa u američkom filmu, a pojavljivanje na srebrnom platnu pratili su i neizbežni skandali - golotinja zbog koje se oglasio i papa Pije XI, šest udaja i isto toliko razvoda, suđenja zbog krađe...

Međutim, između snimanja filmova u kojima je zavodljivim pogledom mamila uzdahe miliona muškaraca širom planete, Hedi Lamar se bavila nečim mnogo važnijim - stvarala je tehnologiju bez koje bi većina današnjih pametnih uređaja bila nemoguća. Kako mnogi današnji istraživači kažu, holivudska glumica svojim izumima uvela je svet u 21. vek.

POČECI

Holivudska diva rođena je kao Hedvig Eva Marija Kisler u Beču 9. novembra 1914, u jeku rata koji će razoriti Austrougarsku imperiju.

- Kao ćerka jedinica, Hedi je odmalena, kada se igrala s lutkama, želela da postane filmska zvezda. "Imala sam malu binu ispod očevog stola", pričala je, " i tu sam oživljavala bajke." Njen otac Emil, sportista i uspešni bankar, pričao joj je priče, čitao knjige i vodio je u šetnje i objašnjavao joj kako šta funkcioniše - "od štamparske mašine do tramvaja", pričala je. Njegova ljubav prema tehnologiji bila je razlog što se posvetila pronalazaštvu - piše Ričard Rouds, autor knjige "Hedina ludost: Život i otkrića Hedi Lamar, najlepše žene na svetu".

Kako on navodi, Hedi Kisler nije imala ni punih 17 godina kada je postala profesionalna glumica. Ulogom u predstavi "Slabiji pol" Maksa Rajnharta već je stekla izvesnu slavu, a kada je reditelj izgovorio da je ona "najlepša devojka na svetu", novinari su to zabeležili i taj opis ju je pratio i decenijama kasnije.

EKSTAZA

- Uloga koja ju je pretvorila u zvezdu stigla je iz Praga. Češki reditelj Gustav Mahati gledao ju je u Berlinu i ponudio joj je glavnu ulogu u filmu "Ekstaza", ljubavnoj priči. Ona je bila oduševljena. Snimanje je bilo zakazano za jul 1932. Da li su njeni roditelji pročitali scenario, nije jasno. Kako je bila maloletna, ipak, trudili su se da je zaštite: "Nisam mogla da idem, rekao je tata, ako mama ne ide sa mnom. Ali ja nisam želela da mama bude kraj mene... Bila sam mlada i željna samostalnosti", pričala je - piše Rouds.

Film je od nje napravio zvezdu, ali je izazvao i mnogo kontroverzi, pa čak i zabranu prikazivanja u Americi i osudu pape Pija XI. Samo nekoliko meseci nakon premijere u januaru 1933, Hedi se udala za Fridriha Mandla, proizvođača municije i trećeg najbogatijeg čoveka u Austriji. Brak je brzo postao nepodnošljiv, pa je supruga napustila 1937.

- Hedi je čula da Majer iz studija "Metro-Goldvin-Majer", traži glumce i glumice. Otišla je u London da ga vidi. Nije bio spreman da joj ponudi dobar ugovor, pa ga je odbila. Bila je samouverena. Saznala je da on putuje nazad za SAD, pa je kupila kartu za brod. Tokom putovanja joj je trebalo malo da ga natera da se sve promeni. Pre nego što su uplovili u Njujork, Hedi je imala novi ugovor - po današnjim parametrima 3.000 dolara nedeljno za narednih sedam godina. U roku od godinu dana, sa pojavljivanjem u filmu "Alžir", postala je superzvezda - navodi Rouds.

NOVI SVET

Sa dolaskom u Novi svet, mlada Bečlijka promenila je prezime i postala je Hedi Lamar. I dok je sa srebrnog platna zavodila publiku glumeći u filmovima poput "Uzimam ovu ženu", "Drug Iks", "Zigfridova devojka", "Samson i Dalila", ona se bavila pronalazaštvom.

Kako navode različiti biografi, ona nije volela holivudske žurke jer nije pila, pa je slobodno vreme koristila da se posveti pronalazaštvu. Kompozitor Džordž Antajl takođe se posvetio pronalazaštvu i sarađivao je s njom. Kada je američki ulazak u Drugi svetski rat delovao neizbežno, a nacističke podmornice počele da napadaju i civilne brodove, oni su rešili da pomognu američkoj vojsci i to svojim izumima.

- Hedi je razgovarala sa Antajlom o sastancima koje je njen bivši muž Fric imao sa kolegama o raketama koje idu bez kontrole i da li postoji mogućnost da se kontrolišu radio-talasima. Imala je ideje o tome kako to rešiti. "Rekla mi je da zna dosta o municiji i oružanim sistemima, od kojih je neke i sama osmislila, kao i da razmišlja da napusti MGM i Vašingtonu ponudi svoje usluge", napisao je Antajl. Jednu ideju su odmah razvili - torpedo koji se kontroliše radio-talasima. Ona je to nazvala preskakanjem frekvencije, a patent za projekat podneli su pod imenom Tajni komunikacioni sistem 10. juna 1942. Čim je prihvaćen, predali su ga američkoj vladi bez naknade - napisao je Stiven Majkl Širer u knjizi "Lepotica: Život Hedi Lamar".

IZUM

Kako objašnjava Rouds, iako je izum predat američkoj mornarici, oni su patent samo stavili u fioku jer je došao spolja. Njihovu sumnjičavost povećavalo je to što izumiteljka nije imala državljanstvo SAD (dobila ga je tek 1953), pa na patent nisu obraćali pažnju.

- Tek posle rata, kada su se zainteresovali za razvoj radiohidroakustičkog plovka i detektovanje podmornica pomoću sonara, oni su obratili pažnju na patent i počeli da ga koriste. Oživeli su metod transmisije radio-zračenja preskakanjem frekvencije i ugradili ga u plovak. Posle toga, sistem se raširio kao požar. Najpoznatija upotreba danas je blutut - rekao je on.

Kako Širer navodi, do vremena Vijetnamskog rata, izum koji su smislili Lamarova i Antajl, nazvan FHSS, korišćen je za mnogo toga.

- Patent, na koji su istekla prava, postao je ekstremno značajan do 1981. Tad je deklasifikovan za civilnu upotrebu i iskorišćen je za razvoj mobilne tehnologije, ugrađen u radio-sisteme, vaj-faj... Hedi Lamar i Antajl konačno su počeli da dobijaju priznanje koje su zaslužili - piše on.

Mnogi mediji su pisali da je devedesetih, kada je prvi put dobila priznanje za pronalazaštvo, Hedi Lamar, tada u osamdesetim godinama, samo rekla: "Bilo je vreme!"

PRVI IZVEŠTAJ: APARATI ZA RATOVANJE

Prvi izveštaj o holivudskoj divi kao izumitelju pojavio se 1. oktobra 1941. u Njujork tajmsu.

- Hedi Lamar, glumica, danas je otkrivena u novoj ulozi, ulozi pronalazača. Njeno otkriće je toliko vitalno za nacionalnu odbranu da vladini zvaničnici ne žele da otkriju bilo kakve detalje o njemu. Pukovnik L. B. Lent, glavni inženjer Saveta nacionalnih pronalazača, smestio je izum gospođice Lamar u kategoriju usijanih izuma. Jedini nagoveštaj toga o čemu se radi je najava da je povezan sa daljinskom kontrolom aparata za ratovanje - piše u tekstu sa naslovom "Hedi Lamar pronalazač".

FILM "EKSTAZA" IZAZVAO HAOS: ČUVENU KUPAČICU OSUDIO PAPA PIJE

Kada se 1933. film "Ekstaza" pojavio u bioskopima, on je skandalizovao veliki deo tadašnje javnosti, u mnogim zemljama je zabranjen, a osudio ga je i papa Pije XI.

- Kada se prvi put pojavi u filmu, ona trči gola kroz polje, pa se kupa. Drugi put kada je vidimo, doživljava orgazam. Nadimak "Devojka u ekstazi" pratio ju je kroz karijeru nakon toga. Radnja filma bila je jednostavna: lepa i siromašna devojka udata je za starog, ali bogatog muža. Uz to, muž je impotentan, pa devojka beži kroz polja gola i nailazi na mladog i zgodnog inženjera, koji joj pruža šta muž ne može. Ova slika Hedi Lamar, seks-objekta, i Hedi Lamar, izumiteljke, veoma je kontradiktorna, ali ona se danas smatra feminističkom ikonom - piše En Helen Petersen u Medijumu.

Zanimljivo je da je ovaj film inspirisao čuvenu scenu iz filma "Maratonci trče počasni krug", kada Đenka snima Kristinu kako se kupa.

Kurir.rs / Andrija Ivanović