KIKINDA: Sreća u nesreći!
"Nije me strah od konja. Voleo bi da se ponovo vozim u fijakeru ili jašem, ali se mama tome protivi. Rekla je da im nikada više neću prići blizu, priča Boris Litričin (7) iz Bašaida kod Kikinde, koji se pre nekoliko dana vratio iz bolnice.
Na odeljenju neuorohirurgije novosadskog Kliničkog centra, hrabri dečak proveo je dvadesetak dana nakon što je, skokom iz karuca koje se vukli konji u galopu, skočio na asflat i zadobio prelom lobanje.
Branka i Bojan Litričin nemaju dilemu da je 15. septembra njihov sinčić gledao smrt u oči:
"Lep i prastari običaj da goste u svadbu pozivaju buklijaši, mogao je da na nas zavije u crno. Boris je insistirao da i on bude mali buklijaš. Vlasnik konja i ostali buklijaši obećali su da će ga čuvati. Ispostavilo se da nam ga je samo Bog sačuvao", teškom mukom pričali su juče oni.
Detalja kada su iz dvorišta kuće na ulicu izleteli konji, a kamion na metar od njih zakočio, Bojan nikada neće zaboraviti. Sledio se kad je čuo da se u karucama nalazi samo dete:
"Dok su harmonikaši još svirali, kočijaš je rekao Borisu da se popne u karuce , a onda drugim buklijašima rekao: “Hajde, krećemo”. Verovatno shvatajući to kao komandu, konji su izleteli na najprometniju seosku ulicu. Od zaglušujuće škripe kočnica kamiona koji ih jedva eskivirao, konji su bezglavo jurnuli. Silno uplašen, nakon stotinak metara, Boris je skočio ih karuca na sred kolovoza. Bez duše sam dotrčao do njega, i zatekao ga kako okrvavljene glave leži kraj bele linije", nevoljno se Bojan priseća mučnih detalja.
Sreća je u nesreći što su, videvši konje i karuce, ostali vozači stali. Konji su nastavili da galopiraju magistralnim putem prema Kikindi. Zaustavili su se tek petnaestak kilometara dalje od Bašaida:
"Sin je zadobio frakturu desne strane lobanje od slepoočnice do centralnog dela glave. Lekari su nam rekli da se radi o veoma teškoj povredi i da ima hematom u glavi. Petog novembra vodimo ga na snimanje u bolnicu. Nećemo tužiti vlasnika konja, ali ne želimo više da znamo za njega. Najbitnije je šta će nam doktori reći", kaže Branka.
Trza se na svaki zvuk kamionaNakon svega što se desilo, Boris se ne plaši konja. Najteže mu pada što kao đak prvak, još uvek ne sme da ide u salu za fizičko vaspitanje.
"Za razliku od njega, ja se trzam na svaki zvuk kamiona. Nakon svega što nam se desilo, savetujem roditeljima da svoju decu ne poveravaju drugim osobama", kaže Branka.
Nije prepoznao oca"Srce je htelo iz grudi da mi izleti kad me Boris u bolnici nije prepoznao. Od momenta pada na asfalt, sve vreme je bio u svesnom stanju. Dok ga je medicinsko osoblje pripremalo za transport u novosadsku bolnicu, lekar ga je pitao da li zna ko stoji ispred njega. Ceo svet mi se srušio kao kula od karata, kad je rekao da ne zna ko sam ja", priznaje Bojan.
