ČAČAK - Hladno vreme, vlaga i blato nisu bili prepreka za oko 300 lovaca iz čitave zemlje da se okupe na 15. saboru lovačkih društava centralne Srbije, i na Ostrici krenu u tradicionalnu hajku na lisicu.
Time se obeležava kraj sezone lova, u organizaciji Lovačkog društva „Radiša Poštić“ iz Mrčajevaca. Ovaj skup se održava poslednjeg vikenda u februaru, kada se završava lov na zaštićenu divljač, a hajka je donela nekoliko trofeja lisice.
Narednih 30 dana nastupa „tišina" u lovištu, objašnjava upravnik lovišta Bratislav Bojović, a zatim sledi prebrojavanje, a ponovno okupljanje lovaca održaće se početkom avgusta, kada otpočinje lov na prepelicu, dok je jesen, uobičajeno, predvidena za krupnu divljač.
Lovci se ne bave samo poterom za trofejima i najboljim ulovom, oni su veliki zaljubljenici u prirodu, održavaju životnu sredinu i mnoge vrste štite od istrebljenja, a kako vole da kažu, hajke su odličan povod za dobro druženje i zakusku.
„Ostrica je poznata po druženju lovaca, pored Čačana imamo goste iz Gornjeg Milanovca, Borče, Gružze, Knića i drugih mesta. Sezona nije bila loša, pored lisica bilo je zečeva i fazana", navodi predsednik mrčajevačkog Lovačkog društva Milan Sečivanović.Lisica je veoma cenjena medu lovcima, jer je nije lako uloviti, a za to se koristi nekoliko tehnika, goniči, psi, jamarenje... Englezi su još pre više stotina godina od lova na lisicu napravili dobro poznati prefinjeni nacionalni sport, sa svečano odevenim učesnicima i konjima, koji je početkom ovog veka ipak zabranjen.Ulovljeni primerak se ocenjuje merenjem obima lobanje, kako bi se ustanovilo da li predstavlja trofej, ali dame ovu zverku vrednuju prema krznu, njegovom izgledu, boji i kvalitetu, koji zavise od staništa i ishrane.
„Kažu da je lija lukava, ali ove nisu pokazale tu odliku, budući da su odstreljene u prvim satima lova“, kaže Bojović.Ova divlja životinja iz porodice pasa uspela je da preživi uprkos širenju čoveka na račun prirode i masovnog izlova, i za razliku od mnogih drugih, izbegla je istrebljenje. Lako se prilagođava svim uslovima, a za opstanak i razmnožavnje dovoljni su joj minimalni uslovi, pa je čak prisutna i na periferijama gradova.
Pošto jede sve, od sitnih divljih, do domaćih životinja, naročito živine, prati je loš glas štetočine, zbog čega su u prošlosti masovno lovili.
„Ne slažem se sa ovim viđenjem, zavisi iz kog ugla se posmatra. Na primer, ona lovi zeca koji pričinjava velike štete voćnjacima i drugim zasadima, jer guli koru mladih stabala, pa je ona važan činilac za održavanje ravnoteže u prirodi“, dodaje Bojović.
„Jednom se pod mojim senom okotilo osam malih lisičića, zanimljivo je da nije dirala moje kokoške, ali je komšiji pojela sve“, priča Jevto Gojković, koji je pripitomio mladunče, koje mu je kućni ljubimac i najveća zabava njegovim mališanima."Izuzetna životinja, trčkara po dvorištu, igra se sa decom, ali iako je pitoma divljina je snažno vuče, pa za svaki slucaj živinu držim podalje od nje“, dodaje on.
