ZRENJANIN - Radnici "Agroživa" u Žitišu od jutros su u štrajku i traže isplatu zaostalih zarada.
Oni strahuju za opstanak te firme u kojoj radi oko 1.100 ljudi.Predsednik štrajkačkog odbora Danko Škundrić rekao je agenciji Beta da je u štrajku oko 250 radnika, uglavnom zaposlenih u pogonima "Agroživa", ali da štrajk nisu organizovali sindikati.
"Imamo dva sindikata, ali radnici nisu bili zadovoljni njihovim radom. Sada su izabrani predstavnici radnika iz proizvodnje koji će nas zastupati. Juče nam je ponuđeno da dobijemo prvi deo decembarske plate, a da drugi deo čekamo do 25. marta. Situacija je teška, ljudi su dužni i državi i bankama, pa i prvi deo plate ne bi imao nikakvog efekta", rekao je Škundrić.
Po njegovim rečima, iako su štrajkači okupljeni ispred kapije preduzeća, proizvodnja se odvija jer su angažovani ljudi zaposleni na farmama "Agroživa".Škundrić je kazao da postoji velika bojazan za opstanak kompanije "Agroživ" jer se zbog stečajnog postupka prodaju farme.Na prodaju, zakazanu za 12. mart, ponuđena je firma "Živinoplus" koju čine 12 farmi živine i pet inkubatorskih stanica, procenjenih na oko 10 miliona evra."Imamo saznanja da je jedan od kupaca već uzeo tendersku dokumentaciju. Mi kao radnici ne možemo na to da utičemo, ali ne znamo da li je u interesu opštine ili države da dopusti tu prodaju.
Ako se te farme prodaju, mi gubimo sirovinsku bazu, gubimo sve. Ako prodaje ne bude, mi ćemo živeti, ali ukoliko se ona desi, neće biti ni nas", rekao je Škundrić.Opštinsko veće Žitišta zatražilo je od premijera Srbije u ostavci Ivice Dačića i predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića, kao i ministra za lokalni razvoj i lokalnu samoupravu Igora Mirovića, nadležnima u "Srbijagasa", sindikalnih organizacija i Privrednog suda u Valjevu, da pomognu da se spasi "Agroživ".Njima je predočeno da se većina nepokretne imovine "Živinoplusa" nalazi se na teritoriji nerzvijene opštine Žitište u kojoj živi 700 od 1.100 radnika "Agroživa".
"Agroživ" je od 2008. u stečaju, a od 2010. godine je vlasništvu Srbijagasa. Pre toga je poslovao sa tridesetak povezanih i zavisnih društava u čijem vlasnistvu su bili svi proizvodni kapaciteti.
