BEOGRAD - Arheološka čuvarska služba za deset meseci, koliko postoji uspela je da spase nekoliko arheoloških lokaliteta od uništavanja, otkrila je više grupa divljih tragača za blagom. Alarmirala policiju, premrežila celu Srbiju i našla se na meti prvih pretnji.
Procene su da što aktivnih što pasivnih kopača (onih koji se aktiviraju povremeno) ima između 3.000 i 4.000. a najugroženiji lokaliteti su oko Sremske Mitrovice, Zaječara i Negotina, od Požarevca do Kladova, oko Ćuprije i Jagodine i na jugu Srbije. Tamo kopači sa metal-detektorima jure novčiće iz rimskog perioda, ali kopaju i na osnovu lokalnih legendi o skrivenom blagu pa upadaju bagerima u njive, uništavajući letinu i antikvitete.
-Nema preciznih podataka kolika je vrednost iznetog blaga iz zemlje, a računa se na stotine hiljada evra godišnje. Problem sa divljim kopačima nije samo što pljačkaju i preprodaju pronađene iskopine, već to što uništavaju nepokretna kulturna dobra- temelje i zidine rimskih i drugih građevina, ostatke grnčarije. Često ne nađu ništa, ali je šteta koju ostave neprocenjiva, kaže Aleksandar Vukadinović iz Arheoamatera Srbije osnivača čuvarske službe.
Kada je služba startovala imala je 30 volontera. Sada ih ima 50 i pokrivaju sve krajeve zemlje. Imaju uniforme, značke i identifikacione brojeve. Mada ne mogu da privode one koje zateknu u kopanju prijavljuju ih policiji. To međutim nema uvek efekta....
Kada su osnovani deštavalo im se da nalete na grupe divljih tragača: Pokušavali su sa njima da razgovaraju i ubeđivali ih da iza sebe ne ostavljaju uništene zidine i otkopane grobnice. U poslednje vreme čuvarima su počele da stižu SMS pretnje: „ Poješće vas mrak, ili Evo nas u njivi, kopamo dođite ako smete".
Bilo je kako kaže Vukadinović da u svojim redovima otkriju one kojima je cilj da preko značke lakše dođu do lokaliteta, ali su njih isključili.
Nešto su uspeli da spasu, pa je tako rimski lokalitet karakula Jordan kod kučeva bio pun divljih iskopavanja kada su prvi put došli na teren i slikali ga, a od kada ga obilaze na njemu više nije kopano.
Po Vukadinoviću, glavni problem je što Srbija jedina u ovom delu svetu nema arheološku mapu i nisu popisana sva arheološka nalazišta. To olakšava posao divljim kopačima.
Izvor: Novosti
