BEOGRAD - Život piše drame.U beogradskim prihvatilištima je oko pet hiljada ljudi, svaka od tih osoba ima svoju priču. Svaka je teška, ali sa srećnim krajem.Crna tačka- S bratom sam pomogao da trudnicu pred porođajem čamcem prevezemo do vozila Hitne pomoći. Kad smo je ubacili u kombi, žena se porodila. Ne znam ni kog je pola dete i voleo bih da se sada kad je sve prošlo upoznamo - počinje da priča neverovatnu priču za Kurir Dragan Milenković iz Obrenovca, koji je sa sinom od mesec i po dana smešten u prihvatnom centru u Areni.On objašnjava da je u petak ujutru, ne sluteći šta ga čeka na putu, iz naselja Skela s bratom krenuo na posao u JKP „Čistoća“. Njihov put do posla sprečila je voda u delu Obrenovca koji je poznat kao crna tačka.- Kad smo izašli iz kola, čuo sam da neko doziva pomoć. Bio je to čovek iz zgrade sa još nekoliko stanara, vikali su da se žena porađa. Svi su stajali i čekali da pomoć dođe, ali moj brat i ja nismo imali strpljenja, ja imam četvoro dece i znam šta to znači... U cipelama smo otišli do tih ljudi, voda mi je bila iznad struka. Srećom, ugledali smo jedan limeni čamac nedaleko od nas, s bratom i suprugom te žene dovukli smo čamac, utom je stigla i policija. Čovek je preneo ženu u čamac, vrištala je od bolova i tad nam je njen muž rekao da joj je pre dva sata pukao vodenjak - priča Milenković.Voda do grlaPrema njegovim rečima, on, njegov brat, muž te žene i policajci gurali su čamac sa ženom koja je sve vreme imala trudove skoro dva kilometra, gde su naišli na vozilo Hitne pomoći.- Pošto smo svi mi hodali pored čamca, voda nam je u jednom trenutku dolazila do vrata, ali niko od nas nije odustajao. Svi smo gledali da se ženi što pre ukaže pomoć - istakao je naš sagovornik.Inače, Dragan je rekao da mu je sin Nenad dobio temperaturu, pa su ih u Areni posetili lekari.- Naša kuća je na brdu, pa smo imali sreću da ne budemo potopljeni, ali bez vode i struje svejedno ne bismo dugo izdržali. Najviše sam se plašila zbog dece. U evakuaciju smo zajedno sa decom krenuli u ponedeljak ujutru. Išli smo preko potopljenih njiva i uspeli da stignemo do Zvečke, gde nas je pokupio kamion. Odvezli su nas do hotela, a onda dalje autobusom ovde do Arene - ispričala je Draganova supruga.
Milijana SrećkovićIZGUBILA SAM UNUKA I PRAUNUKE!U Hali pionir naša ekipa razgovarala je s bakom Milijanom Srećković. Kako nam je objasnila, u Obrenovcu ima unuka koji ima suprugu i troje male dece i o njima ništa ne zna od petka.- Svi smo se nekako zbrinuli i čuli, samo nikakvog glasa nema od mog unuka. Izgubila sam njega i njegovog trogodišnjeg sina i bliznakinje koje su stare mesec i po dana. Njihov stan je baš u centru Obrenovca kod trafostanice, a odatle čujem samo loše priče. Ako neko nešto zna o njima, molim vas, javite mi, mnogo se brinem za njih - kazala je Milijana i dodala da bi od svega najviše volela da joj se on nekako javi.Inače, Milijana je živela sama u neposrednoj blizini hotela u centru grada, a njen unuk Nemanja Zeljić, ukoliko želi, može da se javi našoj redakciji, pa ćemo ga uputiti kako da dođe do zabrinute bake.
Lena NenadićMAMA, HOĆEMO LI OVDE UMRETI?Marijana Nenadić imala je kuću u centru Obrenovca koju je zajedno s maloletnim ćerkama i bratom morala da napusti u prvom naletu poplave. S decom je najpre bila kod kumova koji imaju veću kuću od njih, a potom su bili evakuisani u OŠ „Jefimija“ zajedno sa više od 600 ljudi.- Nikad neću zaboraviti kad je voda počela da ulazi na prvi sprat, taj strah koji se uvukao u ljude, galamu, borbu za goli život. I moju devetogodišnju ćerku Lenu, koja je dva puta padala u nesvest usled dehidratacije. Ona me je u subotu, dan pre evakuacije, pitala: „Mama, hoćemo li mi ovde umreti?“ - navodi Nenadićeva, koja je sa decom smeštena u hotelu „Slavija“.
Jovanka SrećkovićHTELA SAM DA UĐEM U BAČVU OD KUPUSA!Jovanka Srećković prešla je osmu deceniju i, kako kaže, njoj je bilo svejedno kad je voda počela da prodire u kuću u Zabrežju.- Navikla sam na vodu, mada ovo nije bila poplava, ovo je bio cunami! Iz kuće su me izvukli moji unuci jer se slabije krećem. Imam problem s nogom. Dok su me iznosili iz kuće, rekla sam im - dajte mi jednu bačvu od kupusa da uđem u nju i ona će me odvesti tačno tamo gde treba - priča baka Jovanka, koja je smeštena u Beogradskoj areni.
Milorad Obadić i Nevenka VasiljevićSUSRET POSLE TRI DECENIJEU jednom od prihvatilišta naišli smo na divnu scenu. Baka i deka sedeli su jedno preko puta drugog, a njihovu priču prekidao je zajednički smeh. Deka Milorad Obadić u prihvatilištu važi za pravog šmekera, kaže da baka s kojom smo ga videli nije jedina u njegovom životu.- Sreli smo se posle skoro tri decenije. Milorad je kao momak bio pravi delija - objašnjava nam Nevenka Vasiljević.
