Posetilackoji prvi put kroči kroz dveri Dobropotočke crkve brvnare u Krupnju, ostaje zapanjen kad začuje zvuke raskošnog liturgijskog pojanja u malom hramu, iako u njemu nema ni sveštenika a hor ne bi imao gde ni da stane. Međutim, utisak svetosti ne bi mogao biti veći ni u nekoj ogromnoj katedrali. Iako je reč o najstarijoj crkvi krupanjskog kraja, u njoj elektronski senzori aktiviraju plejer koji emituje duhovnu muziku i etnomuzikološke koje je snimio sveštenik Aleksandar Đurđev, a koji je i istoričar, etnolog, publicista i kad zatreba - zidar.On je i umetnik i glavni urbanista kompleksa brvnara i podzemnih crkava oko hrama Uspenja Presvete Bogorodice na strmini brda Dobri potok, oko kilometar severno od centra Krupnja. Ipak, on naglašava da je narod Rađevine pravi tvorac ovog jedinstvenog duhovno-muzejskog kompleksa, koji je država zaštitila kao kulturno dobro. Svaka od brvnarica krije u sebi muzej, od onog posvećenog deci, preko pčelarstva, zanata - do lova. Ipak, podzemni hramovi u rudničkim oknima posvećeni Svetom Prokopiju i Svetoj Paraskevi su mesta gde hodočasnici i posetioci ostaju zatečeni, pišu Novosti.Oni su, kaže otac Aleksandar, pronađeni i izgrađeni Božjom promišlju i postali su jedna od mnogih legendi o Dobropotočkoj crkvi, koje su je okružile i pre no što je napravljena u srednjem veku. Predanje kaže da je prvobitna namera bila da se hram koji se prvi put u turskim popisima pominje 1528. podigne na visu Lazarici iznad Krupnja.
Na tom mestu je bio obeležen prostor i postavljeno kandilo na mestu budućeg oltara. Noć uoči početka zidanja, znaci neimarstva su nestali kao i kandilo. Vernici su krenuli u potragu za počiniteljem nedela, a onda su neočekivano našli upaljeno kandilo na mestu oltara današnje Dobropotočke crkve. Tu su sazidali hram koji je mnogo puta paljen do temelja i uvek obnavljan.- Kad sam došao u Dobri potok, odlučio sam da napravim podzemnu kapelu Svetom Prokopiju zaštitniku rudarstva, koje je još od Rima osnov privrede ovog kraja. To je bila hramovna slava pre Drugog svetskog rata, a u vreme vladavine komunističke ideologije je zabranjena. Razmišljajući gde da počnem s kopanjem, video sam lisičiju jamu i učinilo mi se da je to dobro mesto. Zasukao sam rukave, uzeo kramp i lopatu i počeo da radim. Stariji ljudi su došli da vide šta to njihov mladi i ludi pop namerava. Rekli su: "Oče, znate li da raskopavate rudnik u kom su naši đedovi radili?" Pridružila su se četvorica starih rudara i uz Božju pomoć napravismo kapelu Svetog Prokopija. Posle smo našli i otvorili još jedno zabravljeno okno u kom je kapela Svete Paraskeve, zbog kog sam naučio i da zidam. Na kraju su usledili muzeji, jer je naš narod hteo da pomogne da se sačuva sećanje na stara vremena - skromno kaže za Novosti otac Aleksandar Đurđev.Iskopavajući rudarska okna u kojima je danas kapela Svetog Prokopija, otac Aleksandar Đurđev otkrio je i hodnik koji je vodio do praga stare crkve brvnare i onda se neobjašnjivo završio. Na njegovom kraju nalazio se krst.- Stari rudari su mi objasnili da u tom hodniku nijedna mina nije htela da eksplodira, iako su danima pokušavali da nastave iskopavanje. Onda su noću čuli pojanje i videli čudne prilike u mantijama kako obilaze oko okana i crkve. Zamolili su upravu rudnika da se radovi prekinu, što je i učinjeno, a zatim su stavili krst na taj hodnik koji je vodio do crkvenog praga - kaže otac Aleksandar Đurđev.
(Novosti)
