OBRENOVAC - U najtragičnijem događaju koji je protekle godine zadesio Srbiju, stravičnim majskim poplavama, Katarini Božanić i njenom suprugu oštećena je kuća u kojoj je prve korake trebalo da napravi njihov tada petomesečni sin Bogdan Milivojević.
Ni prvi Božić mališan neće proslaviti u porodičnom domu u Obrenovcu, već u kući bake i deke u Guči, ali njegovi roditelji ne očajavaju.- Kuću imamo, ali iako trenutno ne možemo da živimo u njoj, jednog dana ćemo se vratiti. Zidovi će se osušiti, nameštaj ćemo kupiti, a ono najvrednije sačuvali smo - živi smo! - počinje svoju ispovest Katarina.Bez struje i grejanjaDan kad je sa sinom napustila dom, ali i dramu kroz koju je prošla pamtiće celog života. Dva dana pošto je s Bogdanom izašla iz bolnice nakon što mu je operisana kila, morala je da bez dovoljno hrane, mleka i odeće ode iz kuće.- Voda je počela da nadire i suprug je uspeo da sina i mene prebaci kod kuminog oca, u naselje Potića voće, koje nikad dosad nije bilo plavljeno. Verovali smo da ćemo biti sigurni, ali već sledećeg jutra dogodila se katastrofa - priseća se ona.Kuća je ostala bez struje i grejanja, telefonske veze su bile u prekidu, a voda je brzo nadolazila.- Dete je plakalo, bujica je bila toliko jaka da je otvorila vrata kuće. Tada je počela moja agonija. Bogdan je dobio temperaturu, a ja više nisam imala na čemu da mu grejem vodu i mleko. Jedini izvor toplote bila nam je sveća. Suprug, koji je znao da smo zarobljeni, nekako je uspeo da dođe do pripadnika Žandarmerije - kaže ona.
Razlog za slavljeDva sata kasnije šestorica žandarma iz Prve jedinice za protivteroristička dejstva krenula su ka njima.- Nada da ćemo se ipak spasti probudila se kad sam videla te hrabre momke kako gaze kroz vodu da bi došli do nas. Zahvaljujući njima, ovaj Božić imamo razloga da slavimo. Hvala im svima mnogo - kaže sa osmehom hrabra Katarina.
SPASILAC Slobodan ObrenovićPODIGAO JE MOG SINA I REKAO: „NE SEKIRAJTE SE!“Katarina Božanić nikad neće zaboraviti trenutak kad je pripadnik Žandarmerije, za kog je kasnije saznala da se zove Slobodan Obrenović, uzeo mališana u ruke.- Uvila sam dete u ćebe i molila tog momka da se ne uplaši ako Bogdan počne da plače i da ga ne ispusti, jer je voda bila duboka. Rekao mi je: „Vidite kako je miran kod mene, ne sekirajte se ništa!“ Bogdan je zaista prestao da plače. Slobodan ga je uzeo u naručje, podigao iznad vode i odneo do čamca.
