U okviru kupusnjača za proizvodnju stočne hrane, postoje dve glavne skupine, krmne i korenasto-krtolaste.
U prvoj, od većeg ekonomskog značaja su repica (Brassica napus), krmni kelj (Brassica oleracea var. viridis), hibrid Perko PVH (Brassica napus var. napus x Brassica rapa subsp. chinensis), ogrštica (Brassica rapa subsp. oleifera), bela slačica (Sinapis alba) i crna slačica (Brassica juncea).
Uljana repica je prvenstveno poznata kao industrijska biljka, te se, zbog visokog i kvalitetnog sadržaja ulja, najviše koristi u vidu zrelog semena. Nakon izdvajanja ulja, ostaje sačma bogata proteinima i pogodna u ishrani domaćih životinja. Istovremeno, uljana repica poseduje veliki potencijal za proizvodnju sveže (zelene) krme u ishrani preživara, prosečnog prinosa u agroekološkim uslovima severne Srbije i na većim proizvodnim površinama od oko 40 t/ha kod ozimih i oko 30 t/ha kod jarih sorti.
U godinama bogatim padavinama u martu i aprilu, ovaj prinos može da bude veći i za 25%.Novosadske sorte ozimog krmnog kelja, najpre NS Bikovo, a potom tokom poslednje decenije, Perast, zauzimaju najveći deo površina pod krmnim kupusnjačama. Krmni kelj se, načelno, odlikuje nešto kasnijim jesenjim rastom i razvićem i robusnijim habitusom u odnosu na uljanu repicu, te prinosi ovog useva, uobičajeno između 65 i 70 t/ha, u godinama kišovitog ranog proleća, mogu da premaše i 80 t/ha sveže krme.
Pogledajte sve savete iz oblasti poljoprivrede
