Na Filološkom fakultetu u Beogradu zavšio je studije sa prosečnom ocenom 8,91 i odmah upisao master gde je u novembru 2011. godine dobio desetku i na predlog svojih profesora nastavio put ka doktoratu.
Kako je izjavio, bez obzira na doktorske studije želeo je da radi i uči, pa je počeo da traži posao širom rudničko-takovskog i čačanskog kraja.
Napisao je na desetine prijava, na svaki raspisani konkurs u školama, u gradovima i selima, ali su, kako kaže primani "sinovi i kćeri političkih tata i mama, rođačka i komšijska deca".
"U nekim školama kandidati su već unapred bili na tim mestima sa manjim prosekom i stepenom obrazovanja, a direktori su imali diskreciono pravo da daju konačnu reč", kazao je Avramović.
On je rekao da u bibliotekama rade srednjoškolci raznih zanimanja, a može da predaje i građansko vaspitanje, ali nigde nema mesta, pa se pita da li da štrajkuje glađu, kao neki profesori, ili da negde beži.
Obraćao se i Ministarstvu prosvete i napisao četiri pisma ministrima - bivšem Tomislavu Jovanoviću i sadašnjem Srđanu Verbiću, iznoseći primere zloupotreba, ali mu nijedan nije ništa odgovorio.
"Izgleda da ovde vlada neko nepisano pravilo da što bolje i više učiš, u životu gore prolaziš", izjavio je Avramović.
