Tako su članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije 23. januara ove godine izmedu Odžaka i Deronja zatekli nemilu scenu, susrevši se s potezom kojim je u kratkom vremenskom periodu prekršeno nekoliko zakonskih propisa.
Na pomenuti put stalo je vozilo koje je ornitolozima išlo u susret, a iz njega je izašao jedan od trojice putnika, potegao lovačku pušku i bez ustezanja pucao na strogo zaštićenu vrstu ptice grabljivice, mišara. Na sreću, mišar je preživeo zahvaljujući tome što je krivolovac bio, tog puta, loš strelac. No, ornitolozi su zapisali broj registarskih tablica vozila i prijavili ovo delo stanici policije u Odžacima. Rečeno im je da nema osnova za podizanje prijave, uz obrazloženje da se ne može dokazati krivično delo bez ubijene ptice.
To pokazuje koliko je raširen neprihvatljiv odnos pojedinaca prema jednoj od naših najkorisnijih ptica. A mišar je oduvek bio, i još je, pri vrhu liste za odstrel kod krivolovaca, hvatača, zamkaša, slučajnih vežbača pucanja, koji na živim metama vežbaju svoje "veštine". To je ptica čiji su unakaženi preparati obavezni inventar na zidovima naših kafana, valjda da bi njihovi vlasnici pokazali svoju "ljubav" prema divljini…
Koliko je mišar ugrožen, pokazuje skorašnji izveštaj Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji kaže da u Srbiji nastrada od 7.000 do čak 10.000 mišara, kao posledica ubijanja, trovanja, hvatanja, zarobljavanja, sudaranja sa vozilima, gladi i iscrpljenosti...
Kako tumači ornitolog Dimitrije Radišić, uloga mišara u kontrolisanju brojnosti glodara na poljoprivrednim površinama je nezamenljiva. "Od lovačke puške često strada iz čiste obesti ili usled zamene sa jastrebom, čiji je odstrel u posebnim okolnostima još dozvoljen. Vladaju mnoge apsurdne zablude o tome čime se mišar hrani. Istina je da su mu hrana, kako mu i ime kaže, uglavnom sitni glodari, miševi i voluharice, zbog čega se može smatrati izuzetno korisnom životinjom. Ipak, I dalje se naši članovi susreću sa užasnim prizorima ubijenih i unakaženih mišara, često sa odrezanim nogama, glavama ili kljunovima.
Tim "trofejima" se oni koji čine ova nedela dodatno sarkastično ponose. Kako i ne bi, kad kažnjavanje osoba koje ovo čine uporno izostaje", konstatuje Radišić. Ornitolozi kažu da za ubijanje jedne jedinke mišara može da se dobije zatvorska kazna u trajanju do tri godine, ali i da se plati odšteta u visini od najviše 160.000 dinara.
Citirajući Zakon o zaštiti prirode, oni navode da je čak i držanje prepariranih mišara najstrože zabranjeno, no ogorčeno tvrde da su mehanizmi kontrole brojnih zakonskih zabrana nedelotvorni u vecini slučajeva.
(Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije)
Foto: Arhiva Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
