Boško je pronašao lastu koja je ispala iz gnezda i odlučio je da je othrani. Čuvao je i negovao i nakon nekoliko meseci ptica se toliko vezala za njega da mu je stajala na ramenu dok je hodao selom.
Međutim, u trenutku kada se deka zabrinuo da lasta neće hteti da odleti na jug, odlučio je i da sakupi novac i odvede je na more, u toplije krajeve.
"Lasta ne ume da uvredi. Najveće zadovoljstvo mi je bilo kada mi sleti na šešir. Čujem da nešto šuška, kad pogledam i vidim da je ona, bude mi toplo oko srca", priseća se deka.
Mnogo toga moguće je naučiti iz njegovog izlaganja – o sreći, prijateljstvu, malim usputnim stvarima koje, u stvari, i čine ovaj naš život.
Inače, reč je o dokumentarnom filmu "Lasta" koji je iz 2007. godine, ali su reči deke svakako vredne ponovnog gledanja.
