Vaspitačica tvrdi da je sankcionisana bez razloga i da je tog 16. marta sve uradila kako pravila posla zahtevaju.
- Toga dana trebala sam da radim od 10.40 do 16.40 časova, došla sam čak sat vremena ranije na posao. Tokom smene, oko 13.30 časova, mi je pozlilo, imala sam blagu nesvesticu i udarila sam glavom o radni sto. Mališani su u to vreme bili budni i igrali se u našoj sobi - priča Nataša.
- Izašla sam napolje i u pomoć mi je pritekla koleginica. Potom sam zvala zamenicu šefa objekta da dođe, da rasporedi moju decu po drugim grupama, što je njena obaveza, kako bih otišla kod lekara. Ali ona me je ignorisala. Kako mi nije bilo bolje, a smatrala sam neogovornim da u polusvesnom stanju budem sa decom, nadređenoj sam rekla da idem kod lekara, a ona me je prilikom izlaska iz sobe grubo uhvatila za nadlakticu, okrenula me prema sobi i grubo rekla ne mogu da idem nigde dok deca ne spreme igračke. Bila sam zaista revoltirana, opsovala sam je, a ona mi rekla „kozo jedna“, izvukla sam ruku i napustila vrtić.
Posle lekarskog pregleda, Nataša je otvorila bolovanje, a od rukovodioca objekta tražila da joj da slobodan dan, što joj je odobreno. Međutim, sutradan oko podne su je pozvali iz uprave „Naše radosti“ da dođe i potpiše papire o suspenziji. Nataša se tereti za težu povredu radne obaveze - ostavljanje dece bez nadozora i lakšu povredu – nedolično ponašanje prema drugim zaposlenima.
- Suspendovana sam tokom bolovanja i slobodnog dana, bez ikakvog obrazloženja i razgovora. Advokat je konstatovao da je suspenzija neosnovana i da je bila bez pečata i potpisa, doneta još dok sam ja bila u hitnoj pomoći – dodaje Nataša.
- Saslušanja su bila toliko mučna i trajala su satima. Uložili smo žalbu Upravnom odboru ustanove, obratila sam se za pomoć i sindikatu, koji je tek posle mesec dana obavešten o mom slučaju. Obratila sam se inspekciji rada i dobila pismeni odgovor da ovaj slučaj nije u njegovoj nadležnosti. Pomoć sam tražila i kod Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, koja može da reaguje samo ako se i direktor složi da se problem reši mirnim putem.
Dok je na suspenziji, Nataša tvrdi da joj je zabranjen ulaz u vrtić, da ne može ni da uzme svoju stručnu literaturu i razgovara sa kolegama.
Kako nevolja nikad ne ide sama, samohrana majka sa dvoje maloletne dece dobila je rok od 15 dana da se iseli iz stana, jer već drugi mesec nije platila kiriju i dažbine.
- Da nema prijatelja da mi pomognu, ne znam kako bismo preživeli svo ovo vreme sa 3.500 dinara, odnosno deset dosto plate, koje primam - sleže ramenima žena.
- Ja sam 32. suspendovana vaspitačica od septembra prošle godine, ali sam zaista nepravedno kažnjena. Žao mi je mališana iz moje grupe koji zbog ovoga nisu otišli na „Klincijadu“, žao mi je moje dece kojoj ne mogu da pružim ni najosnovnije. Iako bi neki možda voleli, ne želim da dam otkaz jer zaista volim svoj posao i uživam u radu sa najmlađima.
U PU „Naša radost“ kažu da se radi o disciplinskom postupku i o zakonskoj proceduri, o kojoj se ništa ne može govoriti jer se sve radi unutar ustanove.
- Ako ona misli daje neosnovano kažnjena, kada se završi ima pravo na žalbu, a ako UO odbije žalbu, ima pravo na sudski postupak – rekli su nam kratko u PU „Naša radost“.
(Subotica.com)
