Postoji mudra izreka da su zakoni ljubavi moćni principi, koji mogu da odole ispitu vremena, donesu sreću i napune dušu. Čini se da je baš tako i u slučaju Eve i Željka, koji su u subotičkom Gerontološkom domu stvorili nešto više od ljubavi.Eva Sadecki, sada penzionerka, kaže da je tačno da je u tom domu našla ljubav svog života.Filmska pričaA čini se da je tako i sa Željkom, za kog je društveni život najvažniji kad su zajedno na događajima koje oboje vole.Eva je četvrt veka bila bibliotekarka i deset godina je radila u medijima. Željko je radio kao precizni mehaničar, a svojim obrazovanjem i šarmom uspeo je da osvoji gospođu Evu u njihovim zrelim godinama.Složili su se u svemu, čak i kad je reč o stvarima o kojima različito misle, uvek su mnogo razgovarali i tako sagradili vredan odnos, u kojem doživljavaju radost.Kratko udvaranjeU novembru su njih dvoje proslavili Evin 74. rođendan u centru, gde žive već pet godina.- Posle kratkog udvaranja počeli smo razgovor o našem zajedničkom životu. Sada verujem da nas je sudbina vezala, jer smo jedno u drugom našli najveću ljubav. Simbolično je možda i to što sam davno, kad sam prvi put poslovno došla u ovu ustanovu kao bibliotekar, bila oduševljena domom jer liči na hotel. Tada sam pomislila: „Ovde ću jednom živeti“ - priča Eva. Podrška
SudbinaSEDAM GODINA SAMOĆEPre našeg susreta sedam godina sam živela sama. Željko je čak živeo u blizini, ali se nikad nismo sreli. Kasnije mi je pričao da je u gimnaziji posebno cenio profesora Pirija Balaža, a ja sam mu rekla da je to moj otac. Taj trenutak nas je još više zbližio, možda sudbinski. Vodili smo duge telefonske razgovore, a onda me je zamolio da mu nešto sredim, i od tada sam ja njegova životna sekretarica, priča uz osmeh Eva.
