Nekad je jedan od ozbiljnijih dokaza ljubavi bio - pokloniti dragoj licidersko srce. Time bi momak devojci pokazao da joj je poklonio svoje srce. Ako bi ona prihvatila dar, to bi značilo da će biti njegova.Ta su vremena nepovratno prošla, ali liciderska srca - nisu.Njih već decenijama pravi Bratislav Baća Pajić.Očeva tradicijaSlatkom šarenilu boja, oblika i ukusa posvetio se kad je rešio da nastavi porodični posao, koji je njegov otac Petar počeo još 1934. godine. Zanat je ispekao u Loznici, da bi posle pola veka rada svome Baći otkrio tajne posla.Prvo licidersko srce Baća je zamesio pre punoletstva, a od tada je i njih i medenjaka svakojakih oblika napravio ko zna koliko.- Kad je stvar bila ozbiljna, momak bi devojci davao licidersko srce s ogledalcetom u sredini, tako da ona, kad god se ogleda, vidi ko je u tom srcu. Bila je to neka vrsta veridbe. Danas momci curama kupuju srca uglavnom iz štosa, retko ko i zna šta zapravo znači, uglavnom ih bake i deke kupuju unucima - priča Baćo.Stari receptBaćo i danas radi po starom očevom receptu, koristeći iste modle, oklagiju stariju od pola veka, te nastoji da sačuva originalni miris i sastav ovih slatkiša. Može da napravi mesečno i više od sto kilograma liciderskih srca i drugih medenjaka, a najveće srce koje je dosad izašlo iz njegove radionice imalo je oko pola metra i težilo je kilogram i po.- Posao nije komplikovan. Za spremanje se upotrebljavaju voda, brašno i med, od kojih se testo zamesi, a posle razvijanja seče kalupima. Onda ide u zagrejanu peć i peče nekoliko minuta, ali mora se voditi računa da srca ne pregore. Ispečena srca se suše i boje, najčešće crveno. Kako će biti ukrašena, zavisi od kreativnosti majstora.T. Ilić
