Kada bi se, nekim čudom, Vuk Stefanović Karadžić danas našao u Loznici, sigurno bi, videvši natpise na lokalima, pomislio da je u stranoj zemlji, a ne samo šest kilometara od rodnog mu Tršića.Reformator srpskog jezika razočarao bi se što je i u njegovom zavičaju preovladala latinica, a da nije javnih ustanova i škola, ćirilice gotovo da ne bi ni bilo. Ukazujući na ovaj problem, pre dve godine je bibliotekar i tadašnji odbornik u lokalnoj skupštini Tomislav Čotrić pokrenuo inicijativu o zaštiti ćirilice. Odbornici su usvojili zaključak o upotrebi ćirilice i odluku da gradska uprava i Gradsko veće razmotre sve forme i oblike motivacije pravnih i fizičkih lica za upotrebu ćirličnog pisma. Navedeno je da je „odricanje od sopstvenog pisma znak odsustva svesti o potrebi negovanja sopstvene kulturne vrednosti, čuvanja nacionalnog identiteta i njegovih obeležja“.U praksi je sve ostalo isto.- Na šetalištu u Cvijićevoj, od 60 naziva lokala, latinicom je ispisano 59, kao da nismo u Srbiji, a kamoli u Vukovom kraju. Loznica treba bude oaza ćirilice. Predlagao sam da jedan od modela zaštite bude i taj da taksa za isticanje naziva firme na ćirlici bude simbolična, mnogo povoljnija nego na latinici. Da li treba da dočekamo da se ćirilica za koju deceniju može videti samo na nadgrobnim spomenicima, pa da nas se stide i preci i potomci - kaže Čotrić.Njegova inicijativa nije prva. Pre nekoliko godina su 32 Lozničanina zatražila donošenje skupštinske odluke da svi nazivi budu ispisani ćirilicom, a ko hoće može i latinicom. Naravno, ništa ni od toga.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV 27.03.2014
