KRUŠEVAC - Devedesetjednogodišnji Stojan Milojević iz Kruševca u penziji je 46 godina, tri puta je izbegao smrt, a danas vreme prekraćuje podjednako u društvu i mladih i starih i čitanjem bez naočara.
Dva puta je ranjavan i jedini je iz celog svog razreda izbegao streljanje 1941. godine u Kragujevcu, a preživeo je i dva infrakta.
Danas, ovaj oficir u penziji koji se može pohvaliti i time da je početkom 1945. godine dobio Orden za hrabrost, kaže da su poštovanje i ljubav koju daje i prima od bližnjih ono što ga je održalo svih ovih godina. "Tri puta sam izbegao smrt. Prvi put kada sam zbog bolesti napustio gimnaziju i kada je moje celo odeljenje streljano, a zatim kada sam na Sremskom frontu dva puta ranjavan.", kaže Stojan, dodajući da je on danas srećan čovek koji ima zdravu porodicu, da gaji ljubav prema bližnjima i svemu što ga okružuje, da u životu nikome nije mislio, ni naneo zlo i da nikada nije bio ljubomoran ni na koga.
Stojan se rodio u selu Mala Krušvica, u veoma siromašnoj porodici, pa su ga roditelji, s obzirom da je bio odličan učenik, poslali na dalje školovanje u Kragujevac, gde je živeo kod svog strica.
"Bio sam jako bolešljiv kao dete. Tokom školovanja u Kragujevcu dobio sam malariju, zbog čega sam morao da napustim gimnaziju, a što me je oktobra 1941. godine spasilo sigurne smrti", sa tugom se priseća Stojan dana kada je ostao bez svih svojih školskih drugova koji su tada streljani u Kragujevcu.
Stojan ima šest godina vojne škole, od ćega se godinu i po dana školovao na Vojnoj akademiji u Rusiji. Iza njega je 15 godina efektivnog rada u vojsci, neračunajući period kada je sedamdesetih godina bio reaktiviran kako bi predvodio veliku artiljerijsku jedinicu.
Odlazak u penziju podneo je jako teško jer, kako kaže, nije sebe mogao da pronađe u tome da ne radi ništa, ali se vrlo brzo "pronašao" u čitanju kniga i pomaganju svojoj deci koja mu danas poklanjaju maksimalnu pažnju.
Sa suprugom Milankom, koja je preminuila pre osam godina, izrodio je dvoje dece, sina Zdravka i kćer Jagodu.
"Imam dvoje dece, četvoro unučadi i petoro praunučadi. To vam je božji dar, posebno što su svi zdravi, a i mogao bih da se pohvalim time da su u mojoj porodici gotovo svi intelektualci i da je među njima četvoro lekara", kaže on.
Stojan je, kažu njegove komšije, dobar čovek koji svojim vedrih duhom oko sebe okuplja i mlado i staro, svi oni ga rado posećuju i pozivaju u goste. Veliki je i humanista. Ratne vojne invalidnine odrekao se 1993. godine u korist dece siročadi iz Bosne, a 1995. je u svoju vikendicu u Maloj Krusevici primio i izbeglice.
"Ljubav je nešto što je nevidljivo, ali prisutno", kaže on, dodajući da je uz ljubav prema bližnjima, recept za dugovečnost i pozitivan stav prema životu čega se on jako pridržava, pa su ga i lekari kada je ležao u bolnici prozvali "agregatom za pozitivnu energiju".
Stojan poćetkom jula, a što čini svake godine, odlazi u posetu ćerki koja živi u Makedoniji. S obzirom na njegove godine to je dalek put, ali će ga "prekratiti" čitanjem, i to bez naočara, u desetoj deceniji života.
