Rasprave i sporovi za i protiv vakcinacije dece su u Srbiji u punom jeku, a manje je poznato da su preteču vakcine protiv malih boginja izumeli Milovan V. Milovanović, Srbin iz Paraćina, i Drago Ikić, Hrvat poreklom iz Foče.
Oni su napravili prvu preteču vakcine protiv ove veoma zarazne i smrtonosne bolesti, a porodica doktora Milovanovića, njegove tri ćerke, brat i bratanac, je pokrenula inicijativu da se lekaru koji je ceo život posvetio virusologiji, postavi spomen ploča u ulici u selu Drenovac koja nosi njegovo ime, kao i da se bolnica u Paraćinu nazove po imenu ovog velikog čoveka.
Porodica je molbu uputila Skupštini opštine, a u njoj navode da se nadaju i da će neka ulica u Paraćinu biti nazvana po dr. Milovanoviću. Takođe su zatražili da se njegovo ime unese u spisak Znamenitih ličnosti ove opštine.
Poznati srpski epidemiolog u penziji dr Radmilo Petrović, koji je radio u Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak“ svedočio je da je mikrobiologu Milanoviću, prvom na svetu uspelo je da virus morbila prilagodi i da ga počne razmnožavati na pilećim embrionima, čime je napravljen i prvi korak u pronalasku vakcine protiv malih boginja.
Krajem pedesetih godina Milanović je bio na specijalizaciji u Londonu, početkom šezdesetih uspeo je da napravi i prvu vakcinu protiv morbila, a nazvao ju je „Beograd“. Milanovićeva vakcina bila je jedna od tri najpopularnije, a poslužila je i za dalja svetska istraživanja.
Milanović je u toku radnog veka proveo više godina i u Brazilu i Meksiku, a radni vek je završio na Infektivnoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. U penziju je otišao 1984. godine, ali je ostao i dalje aktivan i radio u laboratoriji klinike sve do nekoliko meseci pred smrt 21. decembra 1996. godine.
Najveći prilog doktora Milanovića svetskoj virusologiji bila je adaptcija morbila u pilećem embrionu što je uslovilo proizvodnju današnje morbili vakcine koja se daje svugde u svetu. Klasični udžbenici virusologije, epidemiologije, infektivnih bolesti i monografije o morbili ga citiraju.
Prema navodima dr Petroviča, na ideju da otkrije i napravi MMR došao i Drago Ikić, nekadašnji imunolog i direktor Imunološkog zavoda u Zagrebu. Drago je prvi u svetu radio na eksperimentima sa tim virusima da se spoje u jednu vakcinu. Krajem šezdesetih godina pošlo mu je za rukom i napravio je MMR, a posle su, na osnovu njegove ideje, Amerikanci preuzeli to da rade i nastavili sa daljim istraživanjima.
Sprečava zauške, morbile i rubeole
- MMR je vakcina koja sadrži tri komponente - protiv morbila (malih boginja), mumpsa (zaušaka) i rubeola i jedina je prevencija protiv ovih bolesti.
- Daje se u drugoj godini života i važno je da dete bude potpuno zdravo kad se vakciniše.
- Potrebno je od dve do četiri nedelje da bi počela da deluje.
- Posle jedne doze vakcine imunitet stekne 85% dece uzrasta od devet meseci i 95% dece starije od dvanaest meseci.
- Skoro svi oni koji nisu stekli imunitet posle prve doze razvijaju imunitet posle druge doze vakcine.
- Svako dete bi pred polazak u školu trebalo da dobije revakcinu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
