Valentina Zareva diplomirani menadžer (54) iz Surdulice, jedna od retkih planinarki među ženama, ne samo Balkana već i šire, posle najviših vrhova Balkana, Japana, Evrope, Rusije, Afrike, Anda u Južnoj Americi popela se i na najviši vrh Grčke na Olimpu, Mitikas na 2.918 metara nadmorske visine.
"Odlazak na Olimp priželjkivala sam dugo, a kako i ne bih kada se radi o planini punoj duhovnosti i mističnosti. To je mesto gde je nastala grčka mitologija, planina na kojoj je po predanju živelo 12 najvažnijih bogova grčkog Panteona o kojima je u svojim epovima pisao Homer. Penjanje na najviše vrhove Olimpa - Skale 2.866 metara, Skolija 2.911 metara i Mitikasa 2.918 metara započeli smo iz mesta Prioni koje se nalazi na 1.100 metara nadmorske visine. Prvog dana prešli smo skoro 1.000 metara visinske razlike popevši se do planinarskog doma Spilios Agapitos na 2.060 metara. Sledećeg dana, u cik zore započeli smo penjanje ka Skali, odakle smo otišli na Mitikas, a u povratku nas petoro popeli smo se i na Skolio, kaže Valentina koja je svojom hrabrošću pomerila granice", priča ona.
Zareva opisuje koliko je rizično bilo penjanje na Olimp kroz šta je sve prolazila i kako je pobedila strah ne odustajući ni jednog trenutka.
"Mitikas najviši vrh Grčke jedan od najtežih vrhova za penjanje, Skala i Skolio su vrhovi koji zahtevaju dobru kondiciju, a Mitikas koji je i najviši vrh Grčke i drugi po visini na Balkanu, zahteva sve: maksimalnu koncentraciju, stpljenje, obazrivost, hrabrost.Svakako je on jedan od najtežih vrhova na koje sam se penjala do sad. Mitikas je satkan od stena i sipara. Staza je jako zahtevna. Nije obezbeđena. Postoji jedna kratka sajla na nekih 50 metara od vrha, ali toliko je loše postavljena da smo se svi pitali čemu služi. Ne mogu da poverujem da i pored tolikih penjača koji godišnje zakorače na Mitikas, brojnih povreda čak i smrtnih ishoda, kompetentne strukture nisu ništa uradile po pitanju obezbeđenja te staze. Sve je na vama, vaših deset prstiju na rukama, nogama kojima uporno pronalazite i najmanji centimetar oslonca, i u glavi koja ne dozvoljava strahu da vas blokira već vas bodri da pronalazite rešenje, kamen po kamen, stenu po stenu ka vrhu...", objašnjava Valentina napominjući da je svako penjanje poseban izazov za koji je potrebna snaga uma i tela.
Otkriva da joj je želja da jednog dana zakorači na Himalaje.
"Stalno razmišljam o svakom sledećem penjanju. Do izbora planine dolazim nakon čitave serije pitanja i odgovora. Ima toliko prelepih i zanimljivih istorijskih, kulturoloških, antropoloških, etnoloških, arheoloških lokaliteta koji me privlače svojom atraktivnošću. Svakako bih volela da jednog dana zakoračim na Himalaje, a do tada penjaću se na one planine u regionu i šire na kojima još nisam stigla da odem..”, ističe Valentina.
Na pitanje kako reaguje na često nepromišljene komentare onih kojima nikada neće biti jasna njena hrabrost, ambicija I ljubav prema planinarenju i visinama, da je kako kažu ovde na jugu “zaludna” žena i da nema šta da radi pa planinari
i igra se svojim životom, Surduličanka odgovara starom indijanskom poslovicom: ”Ne sudite o nekome dok ne prepešačite 10 kilometara u njegovim mokasinama“ .
"Zaludne su i isprazne priče po kafićima, brda šminke, svakodnevna kupovina „krpica“, analize rijalitija i turskih serija, jezici duži od pameti... pa ih trpimo. U društvu sa poremećenim vrednostima, ništa drugo se ne može ni očekivati. Ja i dalje promovišem kvalitetan život, život bez straha, farse, fasada, dostojanstven život vredan življenja i na taj način predstavljam uvek i sebe i svoj grad i svoju državu. Tako da „nikada me niko ne može povrediti toliko koliko mi je bog dao snage da podnesem, jer niko ne može biti toliko zao koliko ja mogu biti čovek. Uvek se setim Pabla Nerude i pesme „Zabranjeno je“...
„ ...Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima...
Ne boriti se za ono što želiš
Odustati od svega zbog vlastitog straha
Da ostvariš svoje snove...“
Valentina je sportistkinja nacionalnog ranga Republike Srbije za 2016. i 2017., a proglašena je i za sportistkinju 2017. godine u svom gradu. Formirala je Planinarsko društvo “Strešer” u Surdulici kako bi pružila šansu ne samo ženama već i muškarcima da osete šta znači biti na vrhu planine i to samo svojom voljom i snagom.
Dok se penjete po stenama, adrenalin jur kroz vene
Sve vreme dok se verete po onim stenama, na čemu bi vam i divokoze zavidele, nalazite se na granici između vrha i ponora, života i smrti. Adrenalin vam neobuzdano teče venama. Na trenutak se pitate zašto vam je ovo trebalo, ali kada pogledate gore ka njemu kako veličanstveno u naletima obasjan sjajem sunčevih zraka, zagrljen oblacima, prekriven gustom maglom prkosi svemu – i vama i vremenu, osetite neodoljivu potrebu da zakoračite i zastanete na njemu i pokažete i sebi dokažete koliko sve vredi zarad života i sna - i umor i trud , i tuga i strah, ispričala je Zareva o tome šta oseća dok planinari.
(Kurir.rs/T.Stamenković)
NE PROPUSTITE
