Marija Semjonova, slavna ruska književnica, čije knjige epske fantastike, zasnovane na slovenskoj i nordijskoj mitologiji, imaju višemilionski tiraž, večeras je u kraljevačkom Domu vojske, u organizaciji Slovenskog društva, iz ovog Grada, proslavila svoj šezdeseti rođendan svirajući ruske mnogobožačke gusle, u slavu svojih slovenskih predaka.
- Nedavno sam naučila da ih sviram. Uzimam savremene pesme koje narod peva uz čašicu, kad duša i srce pevaju, i do danas sam obradila dvadeset popularnih pesama, koje izvodim na ovom instrumentu. U tim pesmama je prava slovenska duša, te pesme uvek žive, i zašto bismo ih svirali na gitari, kad imamo gusle, rekla je okupljenim Kraljevčanima popularna spisateljica.
Prema njenim rečima, u davna vremena, muškarci su znali sve da naprave od drveta, pa i gusle, za samo jedan dan, dok su žene, seljanke, vraćajući se iz bašti i njiva, pravile i svirale frule.
- Kad su naši preci mogli sami sebi da prave muziku, i mi to možemo, naglasila je Marija Semjonova i zapitala se “kako bi zvuk srpskih gusala zazvučao kada bi se gusle, umesto u zatvorenom prostoru, svirale na okolnim kraljevačkim planinama“, odnosno „da li bi njihove note klizile po rekama u dolini“.
Marija Semjonova rođena je 1958. godine u Sankt Peterburgu, a njena opčinjenost istorijskim romanima i mitologijom datira još iz školskih dana.
Prvu knjigu objavila je 1989. godine, a popularnost je stekla 1995. godine objavljujući epski roman „Vukodav“ (kako su ga nazvali - ruski „Konan“, prim. aut.) da bi, posle velikog uspeha, objavila i knjige: „Vukodav: Pravo na dvoboj“, „Vukodav: Znamenje puta“ i „Vukodav: Dijamantske gore“.
Zanimljivo je da je njen roman o „Vukodavu“ ekranizovan 2006. godine, pod naslovom „Vukodav iz roda Sivog Psa“ i da je, sa budžetom od 20 miliona dolara, to bio drugi najskuplji film u istoriji savremene ruske kinematografije.
U međuvremenu, i drugi naslovi poput: „Valkira“, „Put Labudova“, „Dva kralja“, „Vikinzi“, „Dvoboj sa zmajem“, takođe postižu veliki uspeh, a Marija Semjonova autor je i naučno popularne knjige „Mi, Sloveni“, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u „Život i verovanja starih Slovena“, u kojoj na zanimljiv način otkriva njihov zadivljujući svet.
Godine 2005-te, na tržištu video igara, pojavila se i prva avanturistička igrica po motivima iz njenog epskog romana „Vukodav“.
(Kurir.rs/Jovan Slijepčević)
NE PROPUSTITE
