Žrtve nasilja slobodnije su da iskažu svoje potrebe putem SOS telefona, nego pred institucijama, rečeno je na okruglom stolu koji je u ponedeljak u organizaciji Odbora za ljudska prava Vranje-SOS telefon održan u sali Načelstva u tom gradu.
Tema okruglog stola je značaj unapređenja lokalne usluge SOS telefona i inicijativa Odbora za ljudska prava za dopunu važeće Odluke o socijalnim uslugama grada Vranja kojom bi se SOS telefon uvrstio u lokalne socijalne usluge, što je praksa u nekim drugim opštinama i lokalnim samoupravama i preporuka Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Inicijativu su podržale professorke Pravnog fakulteta u Nišu dr Nevena Petrušić i Slobodanka Konstantinović Vilić.
“Mislimo da je to jako važno i da je to jedna od važnih karika u sistemu zaštite od nasilja u porodici i nasilja prema ženama. Sva istraživanja pokazuju da uprkos tome što smo na neki način zaokružili taj pravni okvir I imamo mehanizme zaštite relativno dobre i usklađene s međunarodnim standardima još uvek ima puno teškoća u njihovoj primeni i još uvek ima jako mnogo nasilja. Zaista nemamo ono što se zove pomoć i podrška ženama žrtvama nasilja. Nije u pitanju samo kažnjavanje nasilnika potrebno je razviti različite vrste usluga koje će obezbediti da žena dobije zaista neophodnu pomoć i podršku uključujući i različite programe koji treba da budu razvijeni I u lokalnoj samoupravi, a namenjeni su nasilnicima”, rekla je profesor dr Nevena Petrušić.
Profesorka Slobodanka Konstantinović Vilić je ukazala da nije svejedno da li pomoć žrtvama nasilja pružaju institucije, ili se pomoć pruža preko ovog nevladinog sektora kroz SOS telefone Ili bilo koje druge oblike savetovališta.
“Retko se dešava da lokalna samouprava finansira rad SOS telefona mada je u međunarodnom okviru prema Istanbulskoj konvenciji koju je naša zemlja ratifikovala obavezno osnivanje SOS telefona koji treba da radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i da je ta oblast delovanja karakteristična i treba da bude u nadležnosti nevladinog sektora ženske mreže koja treba najviše da pomaže i daje podršku žrtvama nasilja među kojima preovlađuji žene I deca. Žrtve nasilja su nekako mnogo slobodnije mogu mnogo bolje da iskažu svoje potrebe nego pred institucijama gde se sasvim nešto drugo traži, traže se dokazi da se čuje druga strana, a ovde žena želi samo da saopšti svoju teškoću da dobije odgovarajući savet kome da se obrati i kako da to sve prevaziđe, tako da mislim da je to vrlo važno, ističe profesorka Slobodanka Konstantinović Vilić.
Suzana Antić Ristić ispred Odbora za ljudska prava Vranje- SOS telefon istakla je da je tematski okrugli sto posvećen obeležavanju 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
“U okviru toga za nas i vrlo važno pitanje prava žena i položaj žena u društvu, zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Nakon 16 godina aktivnog rada smatramo da imamo pravo u ime svih žena u Vranju i Pčinjskom okrugu da naša specijalizovana SOS usluga za podršku ženama ima mogućnost da bude finansirana u kontinuitetu iz gradskog i budžeta svih opština u Pčinjskom okrugu. Mi smo podnele zahteve I predloge da ti budžeti budu planirani po principu rodno odgovornog budžetiranja a u okviru toga da u budžetu grada Vranja donosioci odluka planiraju finansiranje specijalizovane usluge za podršku ženama”, napominje Antić Ristić dodajući da je sve to u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti Republike Srbije.
Ona je istakla da je na SOS telefonu Vranje evidentirano preko dvesta žena godišnje za različiti vid pomoći i podrške, a da se preko 1000 usluga pruži ženama iz oblasti pravnog informisanja, kao i psihosocijalna podrška.
“Nasilje nad ženama je prisutno bar po pozivima koje imamo. Ono što registrujemo u poslednjih godinu dana jeste blagi pad kvaliteta postupanja pojedinaca u institucijama na prijave nasilja nad ženama, to je zabrinjavajuće”, navodi Antić Ristić.
Kurir.rs/T. Stamenković/Foto: T. Stamenković
