ČAČAK - Srbi su drugi na svetu po količini mesa koje pojedu. Na brojnim manifestacijma u toku godine kroz celu državu, strada omanji stočni fond, a onda slede porodične proslave i krsne slave, gde se dodatno omrsi brk.
“U Srbiji bilo kakavo veselje ne može da prođe bez praseta. Ali i kad se tuguje, na sahranama i zadušnicama isto mora na trpezi biti prase, ili jagnje”, kaže Mile Jelić čuveni čačanski pečenjar.
A jedan grad u Srbiji ipak prednjači po broju pečenjara, a to je - Čačak. Ovde se nalazi više od 100 pečenjara u kojima se služi prasetina ili jagnjetina, što ovaj grad čini prestonicom dobrog zalogaja. A čačansko pečenje je posebno iz više razloga.
“Isključivo ga pečemo na drva u turskim pećima i to mesu daje poseban ukus. Bitno je i kakvo je prase, pa ne sme da bude ni mnogo masno, ni mršavo”, priča Vladan Janković čije pečenje je nadaleko poznato. Svaki zalogaj treba da zadovolji visoke standarde gurmana i poznavaoce dobrog pečenja.
“Кorica treba da bude hrskava, meso vruće, da se lepi za prste i da bude žućkaste boje. Takvo je najbolje”, rekao je redovni gost pečenjara u Čačku, Radoje Popović.
Кilogram prasećeg pečenja je oko 1.100, a jagnjećeg oko 1.600 dinara. U pečenjarama kažu da je svako doba dana dobro za pečenje, a meru određuje apetit gosta.
“Veliki broj Čačana dolazi kod nas na doručak. Ali i Кinezi i Rusi ne propuštaju da probaju pečenje. Stranci nekad po osobi naruče i do kilogram, mi im kažemo da je to mnogo. Ali često se dešava da u tanjirima ništa ne ostane”, priča Nikola Marinković situacije koje se dešavaju u jednoj čačanskoj pečenjari
(Kurir.rs/Glas zapadne Srbije/RINA)
NE PROPUSTITE
