KRAGUJEVAC - Sopstvenom proizvodnjom hrane na svojim farmama i gazdinstvima u prvih osam meseci ove godine državni Zavod za odrasle „Male Pčelice“, najveći u Evropi tog tipa, uštedeo je preko 30 miliona dinara.
Umesto da se 900 korisnika hrani novcem iz državnog budžeta ovde su organizovali sopstvenu proizvodnju tako da se za ishranu koriste isključivo proizvodi koje uzgaja oko 300 radnika i štićenici.
- Osim materijalnog aspekta koji je više nego očigledan ovde je najbitniji aspekt radne terapije koja se kod štićenika sprovodi po zakonu propisanim normativima. Kada smo pre pet godina krenuli u realizaciju ovog pristupa i projekta, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uvideli smo da možemo iskoristiti sopstvene kapacitete - kaže dr Vladica Stanojević, direktor Zavoda.
Prema njegovim rečima, samo u prvih osam meseci ove godine proizvedeno je: svinje u tovu 10.000 kilograma, junad u tovu 8.000 kg, ovce u tovu tri hiljade kg, tovni pilici 15.000 kg, koke nosilje tri hiljade kilograma. Ako se tome doda i 20 hiljada kilograma pilećeg mesa, četiri tone junećeg, i 20 tona svinjskog mesa dolazi se do imprpesivnih rezultata. Zaključno sa 1. septembrom 2019 , ukupno je proizvedeno oko 83 tone mesa za ishranu korisnika.
- Oko 20 tona obrađenog mesa utrošeno je za ishranu korisnika za prvih osam meseci ove godine, tačnije za 240 dana. Tako dolazimo do podatka da su korisnici svakodnevno jeli oko 100 gr mesa u proseku po jednom obroku, što je oko 25 grama više od normativa što nam je bio jedan od prioritenih ciljeva - kaže dr Stanojević.
Pored toga na farmama Zavoda za odrasle proizvedeno je i 247.710 komada jaja, određene količine paradajza, krastavca, paprika, spanaća , salate, mladog luka, pčenice, tritikala…
U Zavodu su ubeđeni da se u narednom periodu sve može unaprediti. - Naš zakon ne dozvoljava da socijalne ustanove mogu da rade prodaju trećem licu. Sigurni smo ako se steknu uslovi i izađemo na slobodno tržište da bi se državi ostvarilo još mnogo prihoda-kaže direktor Stanojević.
U proteklih nekoliko godina sa svojim timom on je uspeo da adaptira 15 hiljada životnog prostora, otvore ginekologošku i ordinaciju za internu medicine, obnovi farme, podigne plastenike, otvori pekaru, radionicu za grnčariju... U krugu zavoda podignut je, sredstvima donatora i hram Svetog Luke Krimskog.
(Kurir.rs/D.A./Foto: Kurir/D. A.)
