POŽEGA - Kad pomislite da nešto nemate ili da vam nešto nedostaje da biste bili srećniji, setite se da Milomir Mića Jovanović iz sela Pilatovići, već čitavih 45 godina nema ruku i pored svih nevolja koje su ga snašle - živi sa osmehom na licu.
“Kad sam imao dvadeset godina vršalica mi je skroz iz ramena otkinula ruku i od tog dana počinje moja borba. Pitaju me često šta mi treba da ovako sakat rintam od jutra do sutra, ali muka kad natera, tad čovek ne bira”, kaže Mića.
Komšije kažu da je ovaj čovek najveći borac u selu, ali i u celom požeškom kraju, jer sa samo svojih pet prstiju hrani još troje članova svoje porodice, suprugu i dvojicu bolesnih sinova.
“Teške poslove obavljam bez problema. Kosim svoje i tuđe livade. Sečem šumu sa testerom, ali tu sam osmislio mehanizam. Stavim kožni kaiš na nju, pa onda oko vrata i tako je držim. Nema nikakvih problema. Međutim, ove jeseni me je pritisla bukva i bio sam u komi neko vreme, komšija je naišao i spasio me, ko zna šta bi u suprotnom bilo sa mnom”, kaže ovaj borac.
Najveća podrška i oslonac u životu mu je supruga Vukosava, uz njenu pomoć na kuću je Mića stavio fasadu, izgradio štalu i još jedan pomoćni objekat.
“Ona je veliki borac. Ceo život posvetila je bolesnim sinovima. Samo za njihove lekove nama mesečno treba oko osam hiljada dinara, a to u našoj kući mogu da zaradim samo ja i zato nema predaje”, priča on.
Mića se ipak ne žali, iako je jedini prihod u kući Jovanovića njegova mala penzija koju je jednoruk zaradio kao noćni čuvar.
“Svu težinu života nosim. Ovaj odozgo šta je dao, ja sam prihvatio i nisam pao. Često volim i da zapevam i odmah ova svakodnevna borba bude lakša”, zaključio je Mića i tako poslao poruku svima onima koji pod pritiscima i problemima lako odustaju!
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
