Prošlo je nešto više od godinu dana otkako je Novi Sad dobio novi simbol grada, ali i infrastrukturni projekat od ogromne važnosti za njegovo funkcionisanje.
U pitanju je “novi” Žeželjev most koji danas u punom sjaju i kapacitetu stoji na mestu onog starog, porušenog pre više od dve decenije u NATO bombardovanju.
Osim toga što je, kako se u danima njegovog otvaranja često moglo čuti, "premostio istorijsku nepravdu nanesenu Novom Sadu i Srbiji u prošlosti" ovaj most je tu pre svega zarad budućnosti. Tu je da spoji dve strane Dunava, da spoji Bačku i Srem, Petrovaradin i Novi Sad, Srbiju i ostatak Evrope. Tu je da spoji ljude.
Zahvaljujući njemu ponovo je uspostavljen drumski saobraćaj i komunikacija prema industrijskoj zoni, slobodnoj carinskoj zoni, izlasku na autoput, luci Novi Sad, a u punu funkciju su vraćeni i novosadski i petrovaradinski kej koji se sada koriste bez prekida.
Pored toga, most se nalazi na železničkom Koridoru 10 i biće deo brze pruge Beograd - Budimpešta koja je od značaja kako za dve zemlje tako i za ovaj deo Evrope.
Svetski rekorder
Iako pre svega prepoznat po svom infrastrukturnom značaju, novi Žeželjev most je impozantan i kao građevinski objekat. Dugačak je 474 metara, a širok 31,45 metara. Razmak između luka i zatege je oko 42 metra, što odgovara visini zgrade od 14 spratova. Nalazi se u klasi železničih lučnih mostova sa zategom i ukrštenim vešaljkama i sa 219 metara raspona svetski je rekorder.
Sadrži dva železnička koloseka, koji omogućavaju brzinu od 160 km na sat za putničke i 120 kilometara na sat za teretne vozove. Dve drumske trake su rađene tako da obe imaju širinu od 3,5 metara i odgovaraju standardima brzine vozila od 80 do 100 km na sat, uz propisano ograničenje. Na kraju, tu su i dve pešačke staze širine 2,5 metra. Most je čelične konstrukcije i nalazi se na pet stubova, od kojih je jedan preuzet sa starog mosta.
Arhitekta: Ne treba porediti dva mosta
Arhitekta Aleksandar Bojović je, predstavljajući novi most, standarde po kojima je konstruisan, kao i negovu namenu naročito podvukao da se u urbanističko - tehničkim uslovima nije tražila nikakva sličnost sa starim mostom.
- Most je rađen prema evropskim standardima i kao dodatak su tehnički uslovi nemačkih železnica, koje su među tri ili četiri u svetu i uslovi su veoma strogi - rekao je Bojović naglasivši da su oba mosta izuzetna ostvarenja i da odgovaraju standardima svog vremena, ali da ih ne treba upoređivati.
- Upoređivati nešto što je nastalo 60 godina kasnije je besmisleno - rekao je Bojović.
I stari most bio remek-delo
Stari Žeželjev most izgrađen je davne 1961. godine po projektu arhitekte Branka Žeželja, a njegovo zvanično ime bilo je bilo Most bratstva i jedinstva. Zanimljiva je anegdota sa njegovog otvaranja kada se, zbog izraženih sumnji u bezbednost mosta, inženjer Žeželj prilikom probe koja se sastojala od prelaska najtežeg teretnog voza preko mosta vozio čamcem ispod mosta kako bi svima pokazao kako veruje u svoje delo.
Kurir.rs/@samonovisad
