IVANJICA - Opustela sela zapadne Srbije može da oživi samo porodična sloga, tvrde oni koji su ostali na dedovini. Kada se slože ruke tri generacije koje žive pod istim krovom, rezultati ne izostaju.
Porodica Radovanović iz ivanjičkog sela Radaljeva već decenijama se bavi plasteničkom proizvidnjom. Prvi kupus iz plastneika u tom kraju, stigao je upravo iz njihovog domaćinstva i to pre skoro pola veka.
„Davne 1976. godine smo postavili prvi plastenike zs proizvodnju ranog povrć, tada od pod najlonom nikad ništa nije proizvodio, čak ni kese u prodavnicama.Sve što je rano stizalo bilo je prvo na pijacu i zarada je bila odlična“, kaže Nikola Radovanović.
NE PROPUSTITE
Prvi je rukave zasukao Nikola, a u stopu su su ga pratili sinovi koji su nastavili tim putem, a sada su tu i unuci. Treća generacija je dvanaestogodišnji Miloš koji od malih nogu ima svoj deo obaveza, ali i planove kako da započne sopstveni biznis.
„Baba i ja smo pre godinu dana posadili jedan limun, samo da vidimo kako će da uspe. On je počeo da rađa i shavtio sam da bi bilo dobro da proširimo zasade, kako bi za pet godina mogli da prodajemo i naš domaći limun“, kaže ovaj preduzimljivi dečak.
NE PROPUSTITE
Radovanovići pod plastenikom imaju 60 ari i godišnje proizvodu oko 700 hiljada sertifikovanih sadnica jagodastog voća. Novim proizvođačima preporučuju da pre prvih ulaganja dobro procene svoje mogućnosti.
„Jedna četvoročlana porodica može da odradi oko 30 ari maline, sve sama da uradi bez pomoći drugih. Da posadi, okopa, održava i obere. To znači da prihod koliki god da dođe ostaje u kući“, kaže Zoran Radovanović.
Oslonac na sopstvene snage je lekcija koju su Radovonovići prvu naučili i u tome, kako kažu, leži tajna njihovog uspeha.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
