Kad je pre nekoliko godina napustila otadžbinu, Iranka Soraja Molai Drinjak ni slutila nije da će, na putu za obećanu zemlju, tamo negde na Zapadu, novo porodično gnezdo sviti na severu Banata.
S ponosom priznaje da je postala kikindska snajka i da je u ovom gradu, koji je na početku korona krize bio jedno od najvećih žarišta, pronašla sve ono što je mislila da nikada više neće.
- U Srbiji sam se obrela polovinom 2018. godine, a nakon više kampova stigla sam u Prihvatni centar kod Kikinde. U Iranu sam imala veliku radnju za šivenje ekskluzivnih venčanica. Inače, po zanimanju sam diplomirana krojačica. Bila sam dobro situirana, ali ne i ispunjena - kaže Soraja.
Priča nam da je rado šila i dok je bila u kampu. Kad je koronavirus stigao u Kikindu, sela je za mašinu i počela da šije maske. Uvek nasmejana Soraja ushićeno priznaje da je srodnu dušu i sreću našla u Kikindi. U Iranu je, kako kaže, imala sve, ali ne i ono najvažnije- ljubav i podršku supruga.
Kad je nasilje u porodici postalo neizdrživo, krenula je u nepoznato.
-Dve godine živela sam i u Istanbulu. I tamo sam se bavila istim poslom. Međutim, puno toga lošeg mi se desilo… Odlučila sam da krenem na Zapad. Nije bilo lako i jednostavno. I kad sam mislila da za mene budućnosti nema, pobedila je ljubav. Volim Kikinđane, građane Srbije uopšte. Slični su mojim zemljacima. Moj život je sada ovde, u Kikindi. Šivenje maski je nešto najmanje što mogu da uradim za moje sugrađane- kaže Soraja.
(Kurir.rs/S.U.)
NE PROPUSTITE
