Ideja sadnje hilandarske loze ima za cilj da vaskrsne Manastir Milentiju, zadužbinu despota Stefana Lazarevića i Radiča Postupovića (14.vek, Moravska škola), i da se kroz tu akciju označi i simbolika vaskrsa i drugih manastira.
- Ako sam ja u svoj svojoj skrušenosti bdio nad tom idejom, kao predsednik Odbora za obnovu Manastira Milentija, onda sam inicijativu o sadnji hilandarske loze dao u jednom druželjublju na otvaranju izložbe ikona ikonopisca Mirjane Kaurin u Muzeju vinogradarstva u Aleksandrovcu. Posle toga događala su se neka lepa i sveta čuda. Došao sam do prijatelja - čuvara vinograda u Hilandaru, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Nenada Markovića, koji je naš zemljak - Brusjanin, kao što je i glavni projektant Milentije profesor dr Mirko Kovačević. Posle jedne moje posete Hilandaru, profesor Marković je, sa arhimandritom ocem Stefanom hilandarskim, orezao je lozu s blagoslovom igumana Metodija - kaže pesnik Ljubiša Bata Đidić.
Jednog dana reznice hilandarske loze su osvanule u domu aktivnog Hilandarca Bate Đidića u Kruševcu.
- Bio sam presrećan. Odmah smo dalje organizovali proizvodnju budućih kalemova koji će izlaziti iz ovih reznica. U prekomoravskom selu Selište ovog posla se prihvatio Raca Pantelić i uspeo da proizvede 39 kalemova, umesto tri planirana, koliko smo želeli za Milentiju. S blagoslovom Episkopa Davida, a potom i blaženopočivšeg Patrijarha Irineja, mi smo ove sadnice namenili i za druge svetinje Raško - Prizrenske i Moravske škole - ističe inicijator ove značajne manifestacije.
Hilandarska loza je, pored Milentije, zasađena i u Studenici, Žiči, Ljubostinji, Veluću, Rudenici, Drenči, Svetoj Petki na Dubu - Šljivovo, Svetom Romanu, Kaleniću i Manasiji i crkvama - Lazarici, Svetog Đorđa i Svetog Jovana u Kruševcu, Crkvi Svetog Maksima Prepodobnog u Kostolcu, pa sve do Hrama Svetog Save u Beogradu.
Knjiga Ljubiše Bate Đidića je svedočanstvo o ovom poduhvatu, koje je istovremeno prožeto i teološkim razmišljanjima u odnosu na svetost loze, koja je zapravo preneta od loze Nemanjinog čokota i koja po svom značaju u Hilandaru predstavlja onu svetinju za koju Hilandarci kažu kada bude nestalo hilandarske loze nestaće i Manastira Hilandar.
Knjiga obuhvata, takođe, u književnim prilozima izbor iz savremene srpske poezije na temu hilandarske loze, a i neke odjeke koje su u proznim formama pisali sami vinogradari, koji su lozu dobili. Kako teče treća godina od sadnje loze, ona je već počela da daje i plodove, koji imaju i svoju unutrašnju svetost. Knjiga je protkana i predstavlja jednu malu fotomonografiju o sadnji loze uz sve one ličnosti koje su u sadnji učestvovale kao crkveni velikodostojnici - Vladika kruševaački David, Vladika šumadijski Jovan, Vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save u Beogradu i Vladika braničevski Ignatije. Pesnici su na svoj način učestvovali u ovoj akciji i to kroz svoje prisustvo u sadnji loze ili bili zdušno angažovani u posrednoj organizaciji, kao Matija Bećković na primer i brojni drugi.
(Kurir.rs/ Ž. Milenković)
NE PROPUSTITE
