Kad se krajem 2021. budu pravili izbori za podvig godine nepravda bi bila da se makar u najužem krugu ne nađe delo koje je u nedelju učinio policajac iz Užica Rade Vasović.
Kome god bude dodeljeno takvo priznaje, iza njega će morati da stoji nadljudski čin herojstva i požrtvovanosti jer i Vasovićev je bio takav.
Po mraku koji se već uveliko spustio na grad, užički policajac se sa terase na 15. spratu zgrade, vođen velikim srcem i hrabrošću, bez ikakve zaštitne opreme, spustio na terasu sprata ispod i došao do žene za koju se mislilo da je preminula.
Samo trunka manje snage, koncentracije i snalažljivosti mogla ga je koštati pada u ambis i sigurne smrti.
U nedelju oko 18 sati dežurnoj službi Policijske ispostave Užice prijavljeno je da se žena (82), koja živi sama u stanu na 14. spratu solitera u Ulici Nikole Pašića, od jutarnjih sati ne javlja na telefon. Prva pretpostavka je bila da je starica preminula.
Vasović, vođa interventne patrole, sa kolegama Petrom Neškovićem, Borisom Drobnjakom i Stefanom Mirosavljevićem ubrzo je bio ispred stana u kome živi žena.
Na isto mesto pristigao je i tim užičkih vatrogasaca, a sve ih je sačekao brat starice koja se nalazila iza zaključanih vrata. Živa ili mrtva, nisu znali, mada je sve ukazivalo da je posredi ovo drugo.
- Brat te žene bio nam je potreban kako bi nam dao saglasnost za razvaljivanje vrata. Inače, radi se o skupim vratima čije bi obijanje prouzrokovalo veliku štetu. Vrata su bila zaključana iznutra, pa i pored toga što je brat te žene imao ključ, bilo ih je nemoguće otključati. Pomislili smo da baš tu iza vrata možda leži starica i da bi je ako je još više živa razvaljivanjem povredili - priča heroj iz Užica.
I tako je Bambi postao Spajdermen
Vasovića zovu Bambi. Posle onoga što je učinio više bi mu pristajao nadimak Panter ili Spajdermen.
Sa vatrogascima je ušao u stan na 15. spratu koji se nalazi na vrhu zgrade, iznad onog u kome živi usamljena žena. Vatrogasci su predložili da dopreme užad kako bi se sa gornje terase spustili na terasu ispod. Rade je procenio da bi čekanje na opremu i pripremanje intervencije koštalo dosta vremena, a smatrao je da svaki izgubljeni sekund Užičanku može koštati života.
Odlučio je se sa terase spusti na terasu! Pod njim je do ulice bilo najmanje 50 metara. Život je za njega život bez obzira na to da li dug dve ili 82 godine.
- Skinuo sam opasač i preskočio ogradu terase. Rukama sam se uhvatio za šipke i krenuo naniže. Ispod mene je bio ponor. Nedostajalo mi je pola metra da bih nogama dohvatio ogradu terase na 14. spratu - priča Rade.
U tim trenucima, kako kaže, kroz glavu mu je samo prošlo da bi ga mogla izdati trula ograda za koju se držao. U svoju snagu nije sumnjao.
- Kako nije bilo šanse da nogama dohvatim ogradu donje terase počeo sam se ljuljati praveći zamahe napred-nazad. Nekoliko puta sam se zaljuljao dok nisam dovoljno izvio telo da prlikom skoka ne udarim u ogradu. Uspeo sam na uskočim na balkon - nastavlja priču Rade.
Vrata su bila zatvorena. Kroz staklo je video ženu kojoj je došao u pomoć. Ležala je nepomična na podu. Počeo ju je dozivati.
NE PROPUSTITE
- Posle nekoliko mojih reči žena je podigla glavu. Laknulo mi je kad sam video da je živa. Pomislio sam "vredelo je", a zapravo još nesvestan onoga što sam uradio. Vikao sam joj: "Molim Vas, morate da sarađujete. Probajte da dođete do vrata i otvorite ih da ih ne bih razvaljivao staklo". Žena je odgovorila: "Nemoj razvaljivati, smrznuću se noćas". Procenio sam da su joj ulazna vrata stana bliža od terase i kazao joj da proba da dođe do njih i otključa ih - seća se Rade.
Punih 10-15 minuta nevoljnici je trebalo da dopuže do ulaznih vrata i na jedvite jade ih otključa. Rade je ostao na terasi dok u stan nisu ušli ostali policajci i vatrogasci i otvorili mu vrata. Pristigla je hitna pomoć, a spasioci su otišli uspešno obavljenog posla.
Vasović je majstor džiu-džicua, nosilac crnog pojasa drugi dan, šampion Balkana u ovoj veštini i osvajač više medalja na domaćim takmičenjima. Oženjen je, otac dvoje dece, student je četvrte godine prava.
- Šta mi je moglo da se desi? Toga sam tek bio svestan kad sam izašao napolje i iz podnožja zgrade pogledao gore pod krov solitera. Savladale su me emocije, a posle me je stigla pozitivna grdnja od strane najmilijih ljudi. Smatram da sam uradio delo koje je u opisu mog posla i najvažnije je da je moja sugrađanka živa - kaže hrabri policajac.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
