Sa mukom sam zadržavao emocije dok sam gledao ovaj potresan film o stradanju srpskih, jevrejskih i romskih mučenika, nevinih žena i dečice, u tom paklu na zemlji koji se zvao Jasenovac i Stara Gradiška. Nažalost, čekali smo kao narod 70 godina da istina o ovom epskom gubilištu konačno bude na filmskoj traci dostupna svima, ali nikad nije kasno da se setimo patnje naših predaka iz zloglasne NDH i te stradalne istorije koja nije bila tako davno. Uvek moramo naći snagu i hrišćansko milosrđe u sebi da oprostimo, ali sećanje mora da ostane. I sav bol, patnja i tuga na tom užasnom mestu će nas zauvek opominjati da ne dopustimo nekom sličnom zlu da se ponovo pojavi.
Hvala svima koji su radili na filmu "Dara iz Jasenovca", napravili su veliko delo. Pokoj duši onima koji su nestali u vihoru ove strahote, njihove su duše svih ovih godina lutale među nama. Da se nikad ne ponovi i da se nikad ne zaboravi!
