Samohrana majka Sonja Ilić u Požarevcu živi na rubu egzistencije sa svoje troje dece, Anđelom, Brankom i Ankom. U kući promaje i vlage konstantno je hladno, vrata ne mogu da se zatvore, a na prozorima se nalazi stiropor čija je uloga da spreči ulazak neželjenog gosta. Naime, najveći strah ove žene je da će pacovi pojesti njenu bebu.
"Ja se, verujte, plašim da sledeće zime ne bi smeli da živimo ovde, jer se plašim da će nam ovo pasti na glavu. Moja deca su za mene sve, ja ću za njih da dam zadnji uzdisaj i da se borim do kraja da im napravim bolji život", kaže ona na početku razgovora za Kurir televiziju.
Sonju život nikada nije mazio. Rođena je u siromaštvu i od toga ni do danas nije uspela da pobegne. Iz rodnog Bora se preselila u Požarevac, gde je upoznala bivšeg supruga.
"Bili su živi svekar i svekrva, trebalo je da zidemo sprat, potkrovlje, međutim svekar je lego i umro, a svekrva je ostala s nama. Živeli smo lepo, slagali smo se, suprug i ja radili smo po pijaci polovne garderobe, prodavali smo đinđuve, išli po kontejnerima gde ljudi ostave garderobu, na deponiji sakupljali bakar", objašnjava ova majka hrabrost koja je bila u braku sve dok je funkcionisao.
Ubrzo su se posvađali, a njegova majka, Sonjina svekrva, stala je na njenu stranu. A onda je i ona umrla na Sonjinim rukama, dok se bivši suprug Rade ozbiljno razboleo.
"Teško mi je uvek kad pomislim na nju. Meni je otišla majka, a ne svekrva. Otišla je s tugom velikom jer ostavlja nas koji smo u ovakvim uslovima i novo dete koje će da živi u vlagi", kaže ona.
Deci nedostaje mnogo toga, ali ne i ljubav. Nisu razmažena deca, trude se da sve što mogu urade sami. Anđela je čak i crtala i prodavala svoje crteže. Od novca koji je zaradila napunila je kese i svakom donela šta im treba. "Kupila sam sirće, zejtin, alevu papriku i povrće u foliji. Kupila sam slatko, kukuruz i za bebu Keksolino", kaže Anđela koja hoće da bude veterinar. Brankova želja je da ima konja i špediter i da zaradi hleb svojoj majci.
A da joj je to najpotrebnije, shvataju i klinci, po čijem priznanju uglavnom jedu pasulj, makarone, supu, griz, pirinač... Meso je za njih čist luksuz.
"Jeste možda žalosno što kažem da tražim pomoć od ljudi dobre volje ali sigurno postoje dobri ljudi koji bi pomogli mojoj deci", zaključuje Sonja, dok deca imaju skromne želje. Da imaju puno igračaka, pun frižider i tople stvari.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
