U čast Svetih Ćirila i Metodija i Praznika slovenske pismenosti, Kruševljani su imali priliku da čuju interesantno i kvalitetno predavanje prof. dr Boška Suvajdžića, redovnog profesora Narodne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom „Pismo poezije i poezija pisma o počecima slovenske pismenosti“Tribinu je otvorila mr Snežana Nenezić, direktorka Narodne biblioteke Kruševac.
Prelepa priča o solunskoj braći koja su širila pismenost među Slovenima, počela je izlaganjem o poreklu njihovih imena i toku njihovog života. -Staroslovenski jezik koji se do tada koristio među Slovenima, Ćirilo i Metodije su morali da alfabetski formiraju, i da ga struktuiraju morfološki i sintaksički , da mu daju odgovarajuću azbuku.
Crnorizac Hrabar jedan od učenika Ćirila i Metodija, piše da su Sloveni pisali „črtami i rezami“ tj. da nisu imali knjige, i tako ističe značaj rada i misionarstva sv. Đirila i Metodija. Stari narod Hazari u toku susreta sa Ćirilom primaju hrišćanstvo, a on uči hazarski, jevrejski i samarićanski jezik. Bitno je istaći i Moravsku misiju koju je pokrenuo knez Rastislav radi uvođenja bogosluženja na slovenskom jeziku. I pored raznih ometanja ideja slovenskih prosvetitelja se širi i uz pomoć njihovih učenika. Najznačajnije su bile Ohridska škola čiji su glavni predstavnici Kliment i Naum, a u Bugarskoj Preslavska škola, istakao je profesor Suvajdžić.
Životna misija solunske braće Ćirila i Metodija, bila je da Sloveni dobiju svoje pismo i da se bogosluženje obavlja na slovenskom jeziku. Interesantno je reći da su slovensku pismenost najbolje sačuvali oni Sloveni kojima ona nije bila primarno namenjena - Južni i Istočni Sloveni. Danas je Narodna biblioteka Kruševac u akciji "Biblioteka na Trgu", obeležila Dan slovenske pismenosti koji se u Srbiji slavi kao državni praznik. Građanima i građankama je predstavljena programska aktivnost ove ustanove i deljeni propagandni materiali.
Kurir.rs/Ž. M.
NE PROPUSTITE
