Tibor Apro iz Bačke Topole jedan je od nakolicine graditelja orgulja koji postoji u našoj zemlji. Kada je video oglas u novinama za upis smera na kom se uči ovom zanatu na Muzičkoj akademiji u Budimpešti, nije ni sanjao da će jednog dana biti jedan od retkih graditelja orgulja u našoj zemlji.
Kaže da je u trenutku izabrao svoj budući životni poziv koji se dosta razlikuje od prethodnog - mašinskog bravara. "Kad sam bio mlad, u crkvi sam upoznao orgulje. Učio sam i na klaviru da sviram", navodi majstor svog zanata.
Graditelj orgulja mora da poseduje znanje od osnovnih stolarskih radova, do višegodišnjeg istančanog sluha i umeća sviranja nekih kompozicija na ovom impozantnom instrumentu. Pored toga treba da mu je bliska i obrada različitih vrsta drveta, metala, kože, pa i porcelana.
Ovaj posao zahteva preciznost i upornost, budući da samo restauracija jednih orgulja, sa prosečnim brojem svirala, traje i do dve i po godine, dok je građenje novih još dugotrajniji i kompleksniji zadatak. "Devedeset odsto su stolarska posla, ali moramo i da napravimo intonaciju, štimovanje, da izgradimo dirke i meh. Građenje zavisi od veličine prostora i novca, oko 10.000 evra po registru, najmanje orgulje od 25.000 do 30.000 evra, a velike su više stotina hiljada evra. Za jedan registar treba oko četiri meseca za izgradnju", kaže vešti znalac.
Svaka orgulja može biti jedinstvena, kako po izgledu, veličini, tako i po njenim performansama, a sve u zavisnosti od željenog repertoara koji će se na njoj izvoditi. Nove ili restaurirane orgulje, koje su delo veštih ruku ovog mladog momka, mogu se videti u crkvama ili bogomoljama širom Vojvodine, a kako kaže, posla ima toliko da naredne tri do četiri godine neće sedeti "skrštenih ruku".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
