KRAGUJEVAC - Građani Kragujevca nisu dovoljno zainteresovani da legalizuju objekte, koje su u većini slučajeva podigli pre tri-četiri decenije na zemljištu čiji je vlasnik Republika Srbija, zbog čega je rešena tek petina zahteva od ukupno podnetih 25.596, izjavila je danas načelnica gradske uprave za prostorno planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine Bojana Divac.
Prema njenim rečima, više od 50 odsto od sadašnjeg broja nelegalizovanih objekata, uglavnom je izgrađeno kada je "Zastava" počela da radi i kada je veliki broj građana iz drugih delova tadašnje zemlje došao da živi u Kragujevac.
"Većinom su to porodične kuće u prigradskim naseljima gde tadašnji zakon nije dozvoljao da grade na zemljištu čiji je vlasnik Republika Srbija, zbog čega su oni gradili bez dozvole, jer su mogli da se priključe na infrastrukturu. Među nelegalizovanim objektima su i poslovne zgrade u industrijskoj ili radnoj zoni", navela je Divac.
Ona je dodala da ima primera i da višeporodični objekti koje grade invenstitori radi prodaje, odstupaju u izgradnji za koju imaju dozvolu, zbog čega oni naknadno rade projekat izvedenog stanja kako bi dobili upotrebnu dozvolu, zbog čega je takvih objekata znatno manje a da nisu legalizovani.
"Rešena je petina od ukupno 25.596 zahteva, a razlog što ostali nisu jeste nezainteresovanost stranaka. To je i najveći problem da se grad uredi", rekla je Divac i dodala da su građani podneli zahtev, ali se ne odazivaju zbog nekompletirane dokumentacije.
Negde se kao problem u legalizaciji pojavljuju nerešeni imovinsko-pravni problemi unutar porodica, gde su stari vlasnici preminuli, zbog čega stranke odustanu od postupka legalizacije u koji su krenuli.
Divac je istakla da objekte uglavnom legalizuju građani koji podižu kredit, stavljaju objekat pod hipoteku ili žele da prodaju nekretninu.
"Postoji četiri situacije u kojima nije dozvoljeno legalizovati objekat", rekla je Divac i navela da su to objekti koji su na klizištu, zatim ukoliko je od materijala koji ne obezbeđuje trajnost objekta, ili je na površini javne namene, odnosno ako je u nekom stepenu zaštite privrednog dobra.
Divac je dodala da ipak, i kada je objekat na klizištu, vlasnik ako uradi geomehaniku koja će pokazati da je klizište stabilno, može da legalizuje objekat, ali stranke odustaju jer je skupa geomehanika.
Kada je reč o ceni legalizacije ona je i u Kragujevcu različita u zavisnosti od površine objekta i od zone u kojoj se nalazi.
U Preduzeću za izgradnju grada je rečeno da za kuću čija je površina veća od 200 kvadratnih metara nema nikakvih popusta i ukoliko je u ekstra zoni potrebno je platiti 50 evra po kvadratu, odnosno 40 evra ako je u prvoj zoni.
U drugoj zoni je to 37 evra po kvadratu, u trećoj 36, u četrtoj 16 a u petoj zoni je 14 evra po kvadratu.
Kada je reč o kućama do 200 kvadrata, tu gradskom odlukom od septembra prošle godine a koja je usklađena sa zakonom o prostornom planiranju i izgradnji iz aprila 2011. godine, postoje određeni popusti u zavisnosti od zone gde se nalazi i od članova domaćinstva.
Tako ako je u ekstra zoni za legalizaciju treba platiti 37 evra po kvadratu, a u prvoj zoni iznosi 26 evra po kvadratu.
Za drugu i treću zonu, gde se po kvadratu plaća 24 odnosno 23 evra, predviđen je popust po članu domaćinstva, tako da jedan član "nosi" oslobađanje od plaćanja za 25 kvadrata.
Čevrta i peta zona su besplatne za legalizaciju kuća do 200 kvadrata, ali su njihovi vlasnici u obavezi da plate naknadu za izgradnju linijske komunalne infrastrukture i to, za četvrtu zonu 50 evra po aru, a za petu 10 evra po aru.
