U Nišu postoji jedinstveni spomenik u svetu koji je podignut da seća na žrtvovanje naroda tokom jedne epidemije, a sa proglašenjem korona virusa prošle godine, postojanje ove kamene piramide se ponovo aktuelizuje.
To je Spomenik umrlima srpskim vojnicima i medicinarima koji su se u Prvom svetskom ratu borili za slobodu, a u Vojnoj bolnici u Nišu su umrli od epidemije "pegavog tifusa".
Koliko je požrtvovanje bilo veliko te 1914/15. godine govori sama činjenica da su ga zapravo lekari podigli u čast braniooca srpske slobode.
Bilo je to vreme kada je front u Prvom svetskom ratu bio na zapadu Srbije, a na jugu odnosno Nišu se vodila bitka za ranjenike. Niš se nazivao tada "grad smrti" jer je u jednom danu od tifusa umiralo od 30 do 40 vojnika, lekara, sestara i drugog medicinskog osoblja.
Koliko je epidemija tada uzela maha kao i u zimu prošle godine korona virus svedoče i neki niški istoričari da je na na nekadašnjem niškom groblju za sahranu bilo i preko 250 sanduka na čekanju za sahranu.
Doktor Vladimir Stanojević, tadašnji upravnik Vojne bolnice stigao je da vodi podatke do brojke od preko 2.000 umrlih, a jedan ruski doktor pak navodi da je na kraju cifra bila mnogo veća, čak oko 35.000 ljudi od čega je bilo oko 11.000 austrougarskih vojnika koji su, kako neki podaci govore, i doneli tifus na front i u Niš. Neubičajno je to da se lekarska etika odnosila i na neprijatelja, tada veliki broj zarobljenika rasprsle austrougarske carevine.
Mila Nedeljković, portparolka Vojne bolnice u Nišu kaže da je tadašnje ratno vreme bilo teško za sanitet, ali i da je požrtvovanost lekara i sestara bila ogromna.
- Tadašnji upravnik bolnice, Vladimir Stanojević je odnekud doneo neklesano kamenje u bolnicu. Tada mladi Rista Jovanović, desetar bio je angažovan da u bolnici pravi sanduke, štake za bolesnike i još neka ortopedska pomagala. Stanojkević je tom vojniku poverio zadatak da okupi zidare i da naprave spomenik umrlima od tifusa 1914/15. godine što je ovaj učinio. Jovanović je kasnije bio nosilac Albanske spomenice, a spomenik i danas stoji kao svedok tog teškog vremena - priča Nedeljkovićeva.
Ona kaže da je Vojna bolnica kasnije krenula s narodom i vojskom put albanskih vrleti, a oprema je vraćena u razrušene zidine u kojima su i futeri od prozora nedostajali.
Spomenik je podignut u maju 1915. a osvetio ga je u junu iste godine Vladika niški Dositej. Kasnije je na njegovom frontu ispisana rečenica "Ovde su pali za otadžbinu".
Ne bi trebalo zaboraviti da je "grad smrti" baš u to vreme proglašen za ratnu prestonicu jer je Srbiju napala Austrougarska juna 1914. godine, a ultimatum je tadašnjem predsedniku Vlade, Nikoli Pašiću stigao baš u Nišu.
Varošica od 25.000 ljudi je u roku od nedelju dana brojala oko 150.000 stanovnika.
Žestok pritisak na lekare i sestre je postojao i početkom prošlog veka kao i u prvoj petini ove odnosno prošle i ove godine, a zbog proglašenja pandemije korona virusa.
O istoriji ratnih zaraza u svetu, u stvari, o epidemiji tifusa u Srbiji 1914/1915. godine govorio je pukovnik dr Vilijam Hanter, šef britanske vojnomedicinske misije u Srbiji i jedan od lekara najzaslužnijih za njeno suzbijanje, a on je rekao nešto što se i danas može primeniti u Srbiji:
- Najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija te vrste u istoriji - napisao je tada ovaj Britanac čijih je pet sunarodkinja sahranjeno na Engleskom groblju u Nišu, a koje su preminule od opake epidemije tifusa.
Svoju požrtvovanost i živote su dale u ovoj borbi protiv "pegavog tifusa" i razne misije medicinskih sestara iz Rusije i Francuske.
Kurir.rs/M.S.
NE PROPUSTITE
