U organizaciji Narodne biblioteke “Jefimija” u Trsteniku je obeleženo sto godina od rođenja Dobrice Ćosića. Lokalna samouprava inicirala podizanje spomen obeležja ovom srpskom velikanu u njegovom rodnom mestu – Velikoj Drenovi.
Narodna biblioteka „Jefimija” u Trsteniku organizovala je tribinu o velikanu srpske književnosti, kulture i politike i akademiku Dobrici Ćosiću (1921–2014), a povodom stogodišnjice njegovog rođenja.
Dobrosav Dobrica Ćosić je rođen u Velikoj Drenovi, kod Trstenika, 29. decembra 1921, a umro je u Beogradu 18. maja 2014. godine. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993), veliki srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU, za života je postao klasik, a nazivan je i „ocem nacije”.
Skup je, u ime organizatora, otvorio pesnik Veroljub Vukašinović, direktor Narodne biblioteke „Jefimija” iz Trstenika, istakavši da je Ćosić u prethodnih sedan decenija bio jedan od najčitanijih srpskih pisaca, to jeste i sada, a biće i ubuduće i rado viđen gost u Trsteniku i Rasinskom okrugu.
Dr Milivoje Pavlović (dobitnik nagrade Akademije “Ivo Andrić” za knjigu “Ogledalo Dobrice Ćosića”, 2015.), je evocirao uspomene na svoju saradnju sa Dobricom Ćosićem, počev od 1971. kada je kao student uradio prvi intervju sa slavnim alkademikom, ali zbog tadašnjih političkih prilika nije objavljen. Podsetio je na svojevremenu izjavu Igora Mandića da se u razvijenim društvima ličnostima, kao što je Dobrica Čosič, bavi jedan ili više naučnih instituta. Ćosić je bio velikan srpske kulture i pisac kojeg narod voli, a imao je mrzitelje, koji su ga vređali, napadali i proglašavali za krivca tragičnih događanja u devedesetim godinama 20. veka.
Prema rečima sociologa, profesora dr Zorana Avramovića, Ćosić će biti upamćen u našoj književnosti po svojim velikim romanima i po kulturnom delovanju, jer je bio veliki borac za kulturne vrednosti Srpskog naroda, na prvom mestu jezika, tradicije i vere, dao je veliki doprinos demokratizaciji našeg društva i bio je predvodnik generacije intelektualaca u borbi za identitet i opstanak Srpstva i Srbije u celini.
Za istoričara, prof. dr Predraga Markovića Ćosić je bio veliki lokalpatriota, o Srbima je govorio kao narodu između tri Morave. Bio je mnogo vezan za Veliku Drenovu i ceo kruševački kraj, ali i za Beograd i Srbiju u celini. Učestvovao je u najznačajnijim kulturnim događajima u Rasinskom okrugu (inicirao izgradnju Spomen kompleksa Slobodište u Kruševcu, na primer). Ćosić čovek s najraznovrsnijim uticajem u našoj novijoj istoriji, a posle Vuka Karadžića posebno u kulturi u poslednja dva veka. On je bio čovek koji je voleo da sluša, od deteta do Patrijarha, razumeo i filozofiju i umetnost, jer je mnogo znao i čitao.
U ime lokalne samouprave, predsednik Skupštine opštine Trstenik Gerasim Atanasković obavestio je učesnike tribine da je pokrenuta inicijativa da se u Čosičevom rodnom mestu - Velikoj Drenovi podigne odgovarajuće spomen - obeležje srpskom velikanu Dobrici Ćosiću, povodom sto godina od rođenja.
Kurir.rs/Ž. M.
NE PROPUSTITE
