DRAGINAC KOD LOZNICE- Kod spomen-kosturnice u Dragincu danas (14.10) je održana državna komemorativna ceremonija povodom 80. godišnjice stradanja 2.950 civila iz ovog i okolnih sela koje su u jesen 1941. streljali nemački vojnici.
Posle pomena streljanima, uz državne i vojne počasti, vence su položili Miodrag Kapor, državni sekretar Ministarstva za rad, predstavnici Grada Loznice, MZ Draginac, OŠ ’’14. oktobar’’ u Dragincu, Memorijal ’’Draginac’’, više udruženja građana i potomci streljanih.
Državni sekretar Kapor rekao je da ovo mesto koje potvrđuje ‘’sav besmisao i pogubnost politike nasilja, agresije i mržnje sa jedne i težnje za životom, slobodom i ljubavlju prema svojoj zemlji sa druge’’.
- Velika je žrtva i velika zasluga naših slavnih predaka što danas živimo slobodni i tim pre je veća naša obaveza da ne dozvolimo da se veličina njihove žrtve i njihove pobede nikada ne zaborave, poručio je on. Kako je rekao živimo u vremenu kada vlada i virus revizionizma i iskrivljivanja istorije da se od agresora i napadača napravi žrtva, a žrtva prikaže kao krivac.
Zato je naš zadatak u negovanju sećanja i tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i veći i značajniji. Moramo pokazati svima da je Srbija uvek bila na pravoj strani, braneći svoju slobodu i nikada ne ugrožavajući druge. U narodu su dobro poznati zločini koje su nemački okupatori počinili u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu i drugim mestima Srbije 1941. Narod, posebno mladi malo znaju o stravičnom pokolju od 13. do 19. oktobra u selima doline Jadra, Dragincu, Koreniti, Velikom Selu, Cikotama i susednima gde je streljano 2.950 nedužnih seljaka. Samo u Dragincu njih oko dve hiljade. To je bio pravi pokolj naroda. Pored odraslih fašisti su na najzverskiji način ubijali i decu u kolevkama pa i novorođenčad. U ovim selima Jadra između 17. i 19. oktobra pobijeno je i masakrirano 305 dece mlađe od deset godina. Jer Srbi su bili krivi, krivi što su Srbi, što su nepokorni, pravoslavci i zato što su živi. Ovo moramo pamtiti da nam se zločini ne ponove. Koliko smo pamtili događaje iz Drugog svetskog rata toliko smo bili pripremljeniji i nisu nam se devedestih dogodile jame, masovni pogromi islično. Potvrdilo se da je sećanje prepreka novim zločinima– kazao je Kapor.
Draginac je, kazao je on, mesto naše tuge i ponosa i natopljen srpskom krvlju obavezuje nas da se sa tugom sećamo svih ovde pobijenih ali i opominje da moramo biti ponosni što smo pre 80 godina bili deo antifašističkog pokreta i da ne dozvolimo da se ta istorija prekraja.
- Naša je obaveza da poštujemo pretke koji su bili bolji od nas, ali isto tako i da potomcima predamo državu bolju nego što smo je nasledili – poručio je iz Draginca.
Ljubinko Đokić, pomoćnik gradonačelnika, je govoreći u ime Loznice rekao da je cilj okupatora pre osam decenija bio spaliti sva sela na severnoj, istočnoj i zapadnoj strani Cera i uništiti svo stanovništvo.
- Nema ovakvog sela u Srbiji u kome je u jednom danu ubijeno toliko ljudi i ugašeno toliko porodica. Nemci nisu mogli zaboraviti poraze iz Prvog svetskog rata, ni Tekeriš ni Gučevo, kada su iz Jadra bežali ka Drini. Počinili su ovde stravične zločine, ali vatra slobode nije ugašena – poručio je on.
Draginac je poznat i kao ‘’najveća grobnica seljaka na Balkanu’’ jer je u njemu tokom nemačke odmazde oktobra 1941. bilo najmasovnije streljanje. Pobijeni civili zatrpani su u zajedničke grobnice koje su uređene i obeležene posle rata, a svi posmrtni ostaci preneti su 1961. u zajedničku spomen-kosturnicu. Steljanje u Dragincu prethodilo je zločinima nad civilima u Kraljevu i Kragujevcu počinjenim oktobra iste godine. Državnu ceremoniju u Dragincu organizovao je Vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Gradom Loznicom i Centrom za kulturu ’’Vuk Kardažić’’ u skladu sa epidemiološkom situacijom.
Ubijali i decu
Okupacione trupe nemačkog Vermahta su u oktobru 1941. streljale u Cikotama 396 osoba, među njima i 135 dece mlađe od deset godina. U Velikom Selu je ubijeno 270 meštana, među njima i 23 dece mlađe od deset godina. Inače, prosečna starost nemačkih vojnika pešadijske 342. divizije, elitne jedinice u čijem sastavu je bilo i folksdojčera, koji su ubijali po Jadru bila je 29, a oficira 31 godina.
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
