Mnogo radosti je nekoliko dana pred novu godinu Kurir doneo u dom četvoro malih Gordića u selu Radoševo, u brdima, tridesetak kilometara od Arilja. Novogodišnji poklončići, pokoja igračka za decu, a radost dece velika, neopisiva. Kao da im je neko pola sveta poklonio.
I male, skromne željice Lazara (13), Snežane (10), Luke (9) i Stefana (8) šta bi još voleli da dobiju za Novu godinu, za Božić...
- Ja bih voleo loptu! Da možemo svi četvoro da se igramo... Imali smo neku, ali probušila se davno - kaže Lazar.
Snežana bi, veli, volela jednu lutkicu, malu, trenutno nema nijednu, i šminku...
Mali Luka u školi ima sve petice, kaže, i on bi, jedva izusti, voleo loptu, a onda babi Milici šapne da bi voleo kompjuter, jedan običan, mali, ali sramota ga da kaže...
I, iznad svega, svi četvoro malih Gordića, a to ne smeju glasno ni da pomenu, stide se deca, voleli bi, kad bi moglo, da u novoj godini otac Brane nekako opremi nekoliko soba koje dograđuje uz staru kuću, pa da svako ima svoj krevet...
- U staroj kući imamo podrum i tek dve sobe na nas sedmoro. Deca spavaju po dvoje u krevetu, ovih nekoliko sobica započeo sam davno, ozidao, ali ne može se dalje - kaže otac Brane.
Mali Gordići žive u Radoševu sa ocem, dedom Stojanom i bolesnom bakom Milicom. Stara kuća u strani iznad Rzava, do kuće blatnjavi seoski put, kad napada sneg i kad dune vetar, onda su smetovi. A kad oluja zaveje Radoševo, mali Gordići, u zaseoku nema druge dece, krenu ujutru polako uzbrdo četiri-pet kilometara do škole, u koloni, napred je Lazar, on je najstariji, najjači, da probija prtinu, za njim Snežana, pa Luka, i na kraju, kao privezak, Stefan, on se kao i sestrica brzo umori, a što više odmiče uz brdo, noge su sve kraće, a torba na leđima sve teža...
- Kad dođu u školu i iz škole kući, mokri, smrznu se, u proleće, jesen, naiđe oluja, deca iskisnu... Muka kako god okreneš - veli Brane.
Sedmočlana porodica živi od dečjih dodataka, od dve poljoprivredne penzije, Brane radi kao crv povazdan, gaje malinu, krompir...
Za decu, veli Brane, osnovno ima, odeća, obuća, i to skromno, da nisu gladni, preko toga teško da se šta istegne.
Ko može
Bilo bi lepo ispuniti njihov san
Mali Gordići imaju svoje snove, koje sami ne mogu ispuniti. Bilo bi lepo pomoći im, pa, eto, ko može... Broj žiro računa: Branislav Gordić, 205900101924225078, Komercijalna banka Beograd, adresa - Branislav Gordić, selo Radoševo, Arilje.
- Radimo koliko možemo svi u kući, i deca leti beru maline, plaste, u jesen sakupljaju jabuke, šljive, krompire, borimo se. Najvažnije mi je da ih odgajim da budu čestiti i radni ljudi, drugog svega će biti. Najveća mi je sekiracija što ne uspevam ovih nekoliko sobica da dogradim, kupatilo, da deci bude malo komotnije.
A dečica kao četiri jabuke. Snežana već pripomogne ocu oko hrane, pranja sudova, kad padne sneg, imaju džak napunjen slamom da se sankaju i jedne stare sanke, već slomljene, oko kuće se igraju žmurke, imaju i tri kučenceta, Lolu, Džonija i Bakija, i oko kuće, kad dođu iz škole, na sve strane vesela graja.
- Imali smo i Pinokija, kučence, mali bio, i otišao jednog dana u šumu, tamo ga uhvatila lisica i pojela, a ja sam plakao - priča Luka.
Brane išao skoro do Rzava, tamo, na nekoliko stotina metara od kuće, video tragove medveda, pa dečica usput i to prepričavaju...
Zoran Šaponjić
NE PROPUSTITE
