BEOGRAD - Cena suncokretovog meda koji se najviše proizvodi u Vojvodini je na veliko 3 do 3,5 evra, a na malo od 5 do 7,8 evra. Kada je reč o bagremovom medu, cena na veliko je 7 evra, a na malo ide od 8 do 10 evra, kaže jedan od vojvođanskih pčelara Savo Tadić.
Savo je profesionalni pčelar iz Stanišića. Ima koji pčelari sa 500 košnica iz Stanišića Savo Tadić ušao je u ovaj posao sasvim slučajno, ali je ubrzo svima postao poznat kao pčelar, pa zato u šali kaže da mu je to i drugo prezime, objavio je RTV.
O tome kako je pčelarima u Srbiji danas on kaže da je zbog klimatskih promena nekoliko poslednjih godina situacija bila loša, ali da ove godine proizvođači polažu nadu u povoljniju klimu koja će doneti više meda, kao i ekonomski oporavak proizvođača, objavio je RTV.
NE PROPUSTITE
Tadić kaže da je broj pčelara manje-više isti, ali se broj košnica povećao zahvaljujući subvencijama.
- Bili smo u situaciji smo da imamo jedan paradoks - preopterećene su nam paše, a mi gomilamo med, dok su nam same godine sve lošije i lošije. Trudimo se da iskoristimo što bolje lokacije i što bolje pripremimo pčele - kaže ovaj pčelar ali i predavač, i dodaje:
- Za razliku od prethodnih godina, tržište meda sada funkcioniše besprekorno. Sve što proizvedemo od pčelinjih proizvoda možemo i da prodamo. Došli smo do toga da je veći problem proizvesti nego prodati - dodao je Tadić.
Cene su solidne, navodi pčelar iz Stanišića.
- Cena na malo stagnira, ali se poboljšala ona na veliko. Cena suncokretovog meda koji se najviše i proizvodi u Vojvodini je na veliko 3 do 3,5 evra, a na malo od 5 do 7,8 evra. Kada je reč o bagremovom medu, cena na veliko je 7 evra, a na malo ide od 8 do 10 evra.
Kako navodi, u manja mesta sada dolaze pčelari iz velikih gradova, kad rasprodaju svoje zalihe kupuju od malih proverenih proizvođača da bi nadomestili svoje nedostatke i održali kupce.
Pomoći države je zadovoljan, sva oprema se može kupiti uz pomoć subvencija od košnica do pribora, a prate ih i opštine, problem je priroda tj. klima.
- Imamo kasne mrazeve koji nam unište bagrem, a godine sušne pa se pčele kasno razviju i posle imamo problema da ih spremimo za ove glavne vojvođanske paše - zaključio je Pčelar.
Kurir.rs/RTV
