Društvo namćora, baksuza, ugursuza, "Dobra narav" iz Kruševca jedinstvena je humanitarna organizacija u Srbiji, ali i znatnoi šire. Ima više specifičnosti u radu, a slavi slavu Deveti tornik.
Društvo je osnovano davne 1929. godine, na Svetog Tomu, 19. oktobra, a osnivači su bili ugledne kafedžije, trgovci i zanatlije iz Kruševca. Odavno se veruje u srpskom narodu da je petak 13. najbaksuzniji dan u godini i tada treba da se pazimo malera, nezgoda i raznih nesreća. Možda je deveti tornik i gori dan od "crnog petka", a on pada devetog utorka posle pravoslavnog Božića.
Ovo društvo ima jedinstvenu slavu - Deveti tornik, koja počinje specijalnim himnom, čiji početni stihovi glase:
"Mi namćori nismo, to je samo fora, mi smo ljudi dobre volje, društvo dobrotvora".
Posle himne kreće igra - "Baksuzsko kolo", u kojem članovi igraju vrlo neobično. Baksuzi, namćori i ugursuzi igraju leđima okrenuti jedni drugima, a imaju i svoj originalni kodeks "ćutanje je zlato", gde svaki prekršilac plaća kaznu.
Udruženje baksuza, ugursuza i namćora je prvenstveno humanitarna organizacija, jer se na ovoj slavi prikuplja pomoć za siromašne učenike. Pre rata se okupljlo dvadesetak ljudi, a sada više stotina. Udruženje "Dobra narav" jedno je od najstarijih u Srbiji, a broj 13 su izabrali za srećan broj svakog pripadnika. Od osnivanja članovi društva nisu mogli biti popovi, žandarmi i oficiri, a sada zabrana važi samo za političare. Baksuz je rođen kao takav i tu nema pomoći, ugursuz je nadogradnja koja se stiče vaspitanjem i iskustvom, a namćor – što si stariji to si veći namćor. U godini dana Društvo se okuplja najmanje jednom – na slavi Deveti tornik za koju važe i vrlo neobična pravila.
Članovi sede za stolom okrenuti jedni drugima leđima, niko ni sa kim ne sme da razgovara, a ko progovori biva (samo)kažnjen i odmah ubacuje novac u zajedničku kasu. Kompletno sakupljeni novac služi za kupovinu odela za najbolje đake slabijeg materijalniog stanja, a domaćin slave - kolačar se menja svake godine i to je posebna čast.
Kao i druga brojna predratna udruženja i organizacije i "Dobra narav" je prestala da radi po završetku Drugog svetskog rata, otvorenom ili prećutnom zabranom komunističkih vlasti. Do obnavljanja njegovog rada došlo je 1987. godine na iniciajativu velikih kulturnih poslenika profesora Adama Stošića i legendarnig dr Dobrivoja Bobe Lisinca, predsednika, i potpredsednika Radomira Radeta Rajkovića. Društvo gaji humor i kulturnu i istorijsku tradiciju. Redovno se kazuju priče od ljudima i događajima iz prošlosti Kruševca i Srbije. U devedestim godinama društvo je imalo svoj godišnjak "Šipak" koji je izašao tri puta, uređivao ga Rade Savić Brka, a za njega su pisali Brana Crnčević, Milovan Vitezović, VIB, Milovan Ilić Minimaks, Aleksandar Čotrić i drugi.
Počasni član je Miroslav Ilić, koji je jedne godine pevao u restoranu "Lunar", kaže Zvonko Rajković, predsednik Društva, unuk jednog od prvih predratnih članova – trgovca Milenka Rajkovića i sin jednog od obnovitelja rada iz 1987. godine Radomira Radeta Rajkovića.
Masovne proslave Devetog tornika poslednjih godina nije bilo zbog epidemije korona virusa, ali su i dalje prikupljani dobrovoljni prilozi za učenike. Na nedavnoj skromnoj proslavi kolačar Miljko Minić predao je ovu časnu dužnost Zvonku Rajkoviću.
Pokloni se deci tradicionalno uručuju na Vrbicu, a pre toga ona sama u prodavnicama i buticima biraju odeću od glave do pete po svom ukusu. Godišnje se podeli stotinak poklona, a do sada je nagrađeno više od 2.000 đaka,
Ž. M.
