KUD Bunjevka organizovala je 16. "Uskršnju izložbu narodnih rukotvorina", u vestibilu subotičke Gradske kuće, a svi izloženi predmeti deo su bunjevačke tradicije i običaja.
Oslikani su ukrasi na uskršnjim jajima i suvenirima, a slike rađene slamom su mesecima radile slamarke, vredno i uporno, slažući niti slame u umetničke kompozicije. Te umetničke radove od slame su izlagale decenijama, a prodavane su turistima iz čitavog sveta, uglavnom našim ljudima u inostranstvu, koji su ih čuvali kao nostalgične uspomene i darove iz Subotice i Srbije.
Zlatne ruke Bunjevki stvaraju suvenire i slike od slame, koje su stizale i na druge kontinente iz subotičkih suvenirnica i domaćih radionica. Mnogi ukrasi podsećaju na čuveni beli šling, dok su dekupaž, ukrasi od slame, vez i čipka, među najlepšim ukrasima na izloženim rukotvorinama, koje kod posetilaca izložbe bude divljenje.
Tradicionalno, dodeljuju se i nagrade za sačuvana, najstarija Uskršnja jaja. Prvu nagradu dobila je Marija Bošnjak, koja je sačuvala jaje iz 1976. godine, a pripala joj je i druga nagrada, za jaje iz 1987. godine. Za jaje koje se čuva već 26 godina, iz 1996. godine, treću nagradu su podelili Ivan Kuntić i KUD Bunjevka.
Mariju Bošnjak Bunjevci cene, a kako vele njeni radovi vesele ne samo Bunjevce, nego i druge narode u Subotici, zadivljene njenim rukotvorinama.
"Uskrs uvek čekamo dugo i s radošću. To je naš najveći hrišćanski blagdan. Išli smo redovno u crkvu, čekali smo darove, šareno jaje, pomorandžu, tako je bilo u detinjstvu, a nove papuče su bile veliki poklon. Bila je to velika radost za decu, a i danas čuvamo predmete iz tradicije tog vremena. Eto, ja sam sačuvala ovo jaje od pre 46 godina, a jaje je za sve nas simbol života, pa je sada i nagrađeno. Nagradu sam doživela kao čuvanje običaja", kaže za Kurir Marija Bošnjak.
Ona objašnjava je skoro pola veka čuvala to jaje, tako što ga je prvo uvila u novine, pa ga je sa ostalim jajima stavila u kartonsku kutiju sa slamom.
"Sačuvala sam na taj način oko 80 starih jaja, svako je neobično i lepo. Aktivna sam u bunjevačkim organizacijama kulture već decenijama, pa obeležavamo i velika četiri praznika Bunjevaca, čuvamo običaje, pripremamo i Božićnjak, Betlehem i kolače s reljefnim figurama. Neka ukrasna jaja su izduvana, pa ih onda šaramo, ona se lakše čuvaju. Slični su i katolički i pravoslavni uskršnji običaji u mnogo čemu. Razlika je u tome što mi konzumiramo uskršnja jaja, jedemo ih, ali nemamo običaj kucanja jajima, objašnjava Marija za Kurir", neke od bunjevačkih uskršnjih običaja.
Dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, čestitala je svim autorima radova na velikom talentu i kreativnim eksponatima, posebno šarenih jaja, koja se po tradiciji pripremaju za Uskrs.
"Uskrs je veliki praznik, povodom kojeg smo se potrudili da prikažemo ono što je tradicionalno za Bunjevce, a ove manifestacije su za nas značajne i biće ih još nekoliko povodom Uskrsa. Ovogodišnja izložba u Gradskoj kući je organizovana u većem obimu, nego prošlogodišnja, jer bunjevačka zajednica ima mnogo motiva i rezultata do sada, naš je jezik priznat kao četvrti službeni jezik u Subotici, a nama Bunjevcima srce zaigra kada se sretnemo na ovakvim izložbama, kojima podsećamo na naše običaje i tradiciju", kaže dr Kujundžić.
Za najveći hrišćanski praznik iz ustanove kulture "Centar za kulturu Bunjevaca", kažu da je tradicija sačuvana, te da se i dalje neguje sve što vešte ruke Bunjevki mogu da naprave.
Kata Kuntić, predsednica KUD Bunjevaca, istakla je da je važno čuvanje starih jaja, koja se ne koriste za običaje tucanja, nego predstavljaju narodnu kulturnu radinost i vrednost.
Kurir.rs/N.H.
NE PROPUSTITE
