U ruiniranoj, nekadašnjoj upravnoj zgradi HK ‘’Viskoza’’ danas je održana izložba fotografija posvećena nekadašnjem gigantu hemijske industrije, koju je organizovao Aleksandar Kostić.
Ovaj dvadesetčetvorogodišnji student iz Loznice našao je početkom 2019. godine u razrušenoj fabrici gomilu foto - filmova na kojima su ovekovečeni momenti iz poluvekovnog trajanja jedne od najvećih fabrika SFRJ koja je svojevremeno imala oko 12.000 zaposlenih i prostirala se na oko 80 hektara. Kostić je, kaže, prema njegovoj proceni sa tim negativima, filmovima, izrađenim fotografijama, do sada po napuštenim pogodnima, kancelarijama u razvaljenim stolovima i ormarima našao oko 20.000 fotografija, a na izložbi je, od 3.500 do sada spasenih negativa, postavio oko 150 onih koje govore o početku proizvodnje u pogonima ‘’Viskozinih’’ fabrika, od 1957. do sredine šezdesetih godina.
- Počeo sam sa sakupljam fotografije pre tri godine. Tada sam ponovo ušao u ‘’Viskozu’’ posle desetak godina pauze. Prethodno sam dolazio sa ocem koji mi je pokazivao pogone gde je radio, a kada sam ponovo ušao u fabriku u njoj nije bilo nikoga. Odlučio sam da napravim izložbu u upravnoj zgradi ‘’Viskoze’’, a u raščišćavanju jedne prostorije pomogli su mi roditelji. To je jedna kancelarija koju smo čistili od šuta i uredili da može biti održana izložba. Moja namera je da ovom izložbom podsetim na privredni razvoj Loznice i Srbije u kome je ‘’Viskoza’’ imala značajnu ulogu.
Ovo je način da bar na jedan dan oživim prostor ‘’Viskoze’’, a možda su ovo poslednji meseci da ona tu postoji jer ima nekih priča o njenom rušenju. Danas su neki ljudi prvi put prešli prag fabrike od prestanka njenog rada, mnogi su se zaprepastiti kako izgledaju nekadašnje fabrike, neke kolege srele su se posle mnogo godina – kaže Kostić koji je za izložbu izabrao baš 7. jul, nekadašnji dan’’Viskoze’’ kada su uručivane plakete najboljim radnicima.
Pored prizora iz fabričkog života izloženi su i snimci stare Loznice koja je rasla zajedno sa ‘’Viskozom“, a na izložbu su došli uglavnom nekadašnji radnici koji su šokirani zatečenim prizorom.
- Radila sam u ‘’Svili’’ 32 godine, a onda sam otišla 2002. bez otpremnine, nisam dobila ni zarađene plate. Za fabriku me vežu dani odgajanja i školovanja moje dece, i rad koji se tada poštovao.
Kome je stalo da takva fabrika ovako završi nemam pojma. Ovo mi je posle 20 godina prvi ulazak u fabriku koji je izazvao strašne emocije. Tresem se, zaprepašćena sam. Ovo je tuga, od giganta od kojeg je živela cela Loznica da postane ovo – kaže Milena Nedeljković iz Loznice dok gleda fotografije Lozničanin Đorđija Bojić bio je 30 godina zavarivač u ‘’Hemiremontu’’. Prestao je da radi pre dve decenije, a od 2004. nije kročio u’’Viskozu’’.
- Ovo su jad i tuga, ni u filmovima ovoga nema. ‘’Hemiremont’’ je imao ljude svih struka, radili smo od iskopa temelja do automatike i puštanja fabrika u rad. Utisci? Ne znam šta da kažem, voleo bi da ovo što više ljudi vide van Loznice, šta su učinili zub vremena, ali i javašluk i lopovluk – kaže on.
Inače, fabrika je radila do početka 2005. godine kada je prekinuta proizvodnja. Tada je počeo sunovrat ‘’Viskoze’’ koja je 1990. imala izvoz od 90 miliona, a krajem osamdesetih zapošljavala više od 11.000 radnika i kroz koju je, kako se računalo, od 1952. godine, kada je u ‘‘Viskozu’‘ primljen prvi radnik, do sloma, prošlo više od 30.000 zaposlenih. Sredinom 2009. stigao je i stečaj. Onda je zaham uhvatilo čerupanje pokretne i nepokretne fabričke imovine koja je bukvalno tako poharana da danas od nje postoje samo goli zidovi.
Ostalo je ruglo, a postoji ideja da taj prostor bude raščišćen i uređen da omogućiti spajanje gradskog jezgra Loznice sa šest kilometara udaljneom Banjom Koviljačom.
Kurir.rs/T. Ilić
