BEOGRAD - Iako su moderne sprave i pomagala zamenile nekadašnje, još u poljoprivredi ima poslova koji se obavljaju uz veliko učešće ručnog rada.
Ovde se svakako misli na praksu rezervisanu za ovaj deo godine: čim dovoljno zahladni, vreme je za klanje svinja, Bez obzira da li se ovaj postupak zove svinjokolj, kolinje, zabijačke, disnotor, svinjska daća ili nekim drugim imenom, zadržao je elemente tako stare običajne prakse da je ostao pravi izazov za etnologe i druge stručnjake, piše Agroklub.
Iako žene obavljaju većinu radnih zadataka, naročito onih najprljavijih, smatra se da je svinjokolj muški posao. Prvo se uveče okuplja muško društvo kod domaćina u čijoj avliji će se svinja klati, da bi obavili važne dogovore, uz vino ili rakiju. Sramota bi bila za domaćina da nema dovoljno alkohola i suvog mesa za meze uz piće. Ovi dogovori znaju da potraju i nekoliko večeri, jer svinjokolj je celodnevni posao, koji počinje ranom zorom. Prvo muškarci, kad se okupe, piju - uglavnom rakiju, negde i kafu, ali ne jedu.
"Koljem po kućama"
Zatim se pristupa klanju svinje, ozbiljno, kao da je u pitanju obred - a možda i jeste, ali, svrha tog obreda je davno zaboravljena. Veoma je važno da kolje muškarac lake ruke, brzo, tako da životinja ne stigne ni da krikne. Ako se zaklana životinja muči i "krči", veruje se da će deca sanjati strašne snove, a onda se preduzimaju razne zaštitne mere.
Danas se koristi električni pištolj da omami svinju, ali još veliko poštovanje uživa onaj komšija, kum ili najbolji drug koji ume da zakolje svinjče kao u stara vremena. Tako su nesumnjivo nastali oni oglasi "koljem po kućama", koji izazivaju toliko smeha, zabune ili pravog užasa čitalaca. Ova veština se plaća - u savremeno doba novcem, a nekad je vođi ekipe pripadala džigerica, oko dva kilograma krmenadli i deo iznutrica.
Kurir.rs/Agroklub/Gordana Perunović Fijat
NE PROPUSTITE
