Svetski putnik na dva točka, a naše gore list, Dragan Šibalić prokrstario je svetom srpskom zemljom – Kosovom i Metohijom. Beležimo njegovu priču iz Obilića, u kojem sada živi desetak Srba, a proterano je 8.000.
- Obrtajući pedale jurim kosovskom ravnicom od Plemetine ka Obiliću. Prolazim pored dimnjaka termoelektrane, koji se uzdižu visoko u nebesa. Zaustavljam se na jednom autobuskom stajalištu gde sam na klupi napravio malu pauzu i jeo. Ljudi su prolazili pored ali niko me ništa nije pitao - počinje svoju priču ovaj biciklistički maratonac.
Šibalić je sa svojim vernim dvotočkašem krstario uličicama ove varošice od dvadesetak hiljada ljudi, koja nosi ime velikog srpskog junaka Miloša Obilića, od 1912. godine, nakon oslobođenja od Turaka. Ali od ovog srpskog grada ostalo je samo ime. Srpski jezik se više ne čuje na ulicama Obilića.
- Stigao sam do crkve koja svedoči da su u ovom gradiću nekada živeli Srbi. Oko 8 hiljada je proterano. Oko crkve zaštitna ograda. Unutar dvorišta nalazila se mala metalna kućica u kojoj je sedeo stariji policajac. Lupam po ogradi. Kad me je policajac primetio poskočio je. Stavlja pištolj oko struka i izlazi napolje. Kažem mu: „Dobar dan!“
Uzvratio mi je isto na srpskom jeziku.
„Došao sam da posetim crkvu.“
„Zaključana je, a ja nemam ključ.“
„Pa jel dolazi neko nekad?“
„Samo kad je crkvena slava.“
Policajac je pustio Dragana da uđe unutra ali pre toga mu je tražio ličnu kartu. Prošetao se oko crkve i slikao se. Onda je kratko popričao sa čuvarem reda.
- Objasnio mi je kako najkraćim putem da stignem do Gazimestana. Izašao je na ulicu, pa prešao na drugu stranu i rukom mi pokazivao u daljini jedno skretanje odakle da uhvatim pravac.
- Provozao sam još neki krug po ulicama Obilića ali nisam imao mnogo šta da vidim. Sve sivo i turobno. Kao da nema života. Čuo sam da je ostalo desetak Srba u ovom gradiću koji su uporni da ostanu tu gde su i rođeni. Jedina srpska institucija je Osnovna škola “Branko Radičević”, ali koliko sam čuo bez srpskih đaka - konstatuje naš sagovornik.
Sa čim ćemo pred Miloša?
Ovu priču Dragan Šibalić je završio rečima mati Anastasije iz manastira Devič:
„Naši neprijatelji izmišljaju prošlost da bi imali na čemu da temelje sadašnjost i budućnost, dok mi brišemo svoju istinitu prošlost da bismo gradili nekakvu tobožnju budućnost!“
Ž. Milenković
NE PROPUSTITE
