U kanjonu reke Mileševke smestila se i vekovima odoleva jedna od najvećih srspkih svetinja. Manastir Mileševa izgrađen u 13. veku jedna je od najlepših srednjovekovnih bogomolja u našoj zemlji, veoma značajna za čitav srpski rod. Na okupu drži tri naroda, a o isceliteljskim čudima koja su se u njemu desila pričali su i narodi drugih vera.
„Manastir je gradio kralj Vladislav po savetu svog strica Svetog Save od 1219. do 1235. godine kada je preneo i njegovo telo iz Bugarske 1237, tada je urađena priprata, oslikavan je u dva navrata u 13. i 16. veku. Ono što je najvažnije kažu da je odavde Sveti Sava otišao u Svetu Goru, tako da je on očigledno izabrao dobro mesto, pa to i narod oseti i ovde dolazi”, rekla je mati Praskeva.
Ono po čemu je ovaj manastir specifičan jeste što se u njemu čuva ruka Svetog Save koja je čudom spasena iz paljivanja na Vračaru, ali i njegov štap za koji se veruje da ima isceliteljske moći. Milešava je i dom za fresku koja se smatra radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka.
„Beli anađeo je freska pronađena 1863. godine rušenjem srednjeg zida, bio je skoro 300 i nešto godina prekriven slojem iz 16. veka. Beli anđeo koji sedi na grobu Gospodnjem obaveštava žene mironosice da je Gospod vaskrsao”, rekla je mati Praskeva.
Iako je od podizanja pa sve do danas nekoliko puta bio na meti raznih sila, uz Božiju pomoć i pomoć dobrih ljudi i dan danas je svetinja kojoj vernici prilaze sa najvećim poštovanjem.
Iskušenica Dobrinka je rekla je da mnogi u Mileševi traže spasenje za probleme i nedaće. Dolaze da se mole, a mole se i kod ćivota u kome su se nalazile mošti Svetog Save, a kaže da je bilo i onih koji su se vraćali i zahvaljivali za isceljenje i izlečenje.
– Postoji i slučaj sa Svetom Petkom. Jedna muslimanka došla je i rekla da joj se u snu javila žena u crnom i rekla da će dobiti dete ako dođe do njenog izvora i ako se umije. Upitala ju je kako će to naći, a žena iz sna joj je rekla: „Naći ćeš ikonu u kockicama.“ Ona je istražila i našla, došla je tu, pomolila se i umila tamo gde je izvor, odnosno česma s mozaikom Svete Petke, koja se nalazi u porti manastira, i ostala je u drugom stanju. Na kraju krajeva, čovek po veri biva. Ko veruje da će nešto da dobije od Gospoda, kojem se moli, on to i dobije – zaključuje iskušenica Dobrinka.
„Hram je posvećen Vaznesenju Gospodnjem, Gospod brine o svojoj svetinji, a narod je taj koji kad se prizove onda i pomogne , narod je obnavljao manastir kroz vekove, a najvažnije je i monaštvo koje je kroz svoj trud dosta doprinelo, nekada su za pomoć išli i Ruskom caru kada je to bilo potrebno i na taj način skupljali su dosta priloga, ono što je bilo porušeno vraćali su u stanje koje je moglo da posluži”, kazala je mati Praskeva.
Iako se mnogo toga promenilo od 13. veka do sada promenilo, ono što je sigurno jeste da su verski objekti kao manastir Mileševa održali srpski narod.
Kurir.rs/RINA
NE PROPUSTITE
