SEOSKA PRODAVNICA U SRBIJI JE INSTITUCIJA! Tu se sve rešava, svađa, ženidba, udaja, trgovina, a kad umreš tu ti i sliku okače FOTO

Kad su u selu zatvorili kafanu, meštani nemajući gde da razgale dušu i prozbore po koju reč, počeli su da se okupljaju ispred seoske prodavnice. Već godinama su one epicentar društvenog života u brdskim krajevima Dragačeva.

Tu se najpre sazna čija kuća je dobila unuka, ko se ženi i udaje, ko ima dobru kravu na prodaju, vepra za priplod a u blizini je i od dasaka skovana tabla s čituljama. Ispred prodavnice vri k'o u košnici, najviše nedeljnom i crkvenim praznicima, kada se u poljima ne radi.

Svuda gde kafane nema, nastao je fenomen da je isped seoske prodavnice veselije i življe nego u nekim kafanama.

Ispred trgovinske radnje u dragačevskom selu Milatovići, svraćaju seljani četiri sela. U prizemlju oveće kuće na raskršću, smeštena prodavnica i do nje poveći magacin s terasom koja se teško uočava zbog gomile vreća sa stočnom hranom.

Gostima ne smeta što na terasi umesto udobnih stolica sede na staklenkama od kisele vode i na džakovima koncentrata. Pivo se pije iz flaše i rutinski otvara upaljačem ili o oštru ivicu. Rakija šljivovica leti slabije ide u prodavnici koja opslužuje sela Milatovići, Dublje, Guberevci, Viča, Vlasteljice i Brezovice.

Veselije i jeftinije nego u bilo kojoj kafani

- Ovde je veselije i jeftinije nego u bilo kojoj kafani. Ovde je pivo slađe od meda. Dnevno ovuda prođe i do 150 seljana iz četiri sela koji su redovni “pred prodavnicom”. Neko svrati da uroli žeđ, neko časti jer je dobio unuče il mu se sin oženio. Bace turu i ovi što žure, a redovni su gosti na terasi. Ako danas nisi svratio u prodavnicu, propustio si sva dešavanja - kaže meštanin Dragačeva.

Oko podneva kada su već prepričali novosti, počev od situacije kod prvog komšije pa do ministra koji im je tog jutra “pao na jes” kreće se s temom koja seljane godinama mori.

U okruženju imamo više od 100 neženja, neki su prevalili i pedesetu, al badava je njima pričati da je to za njih same a i za selo, golema muka, veća od svake. Eto, ja im kroz šalu svaki put pričam dogodovštine iz svog života i svojih brakova, ne bi li ih privoleo da se otrgnu i privedu neku mladu – priča kroz smeh Milija Vučićević Dragačevac koji živi i radi u Beogradu, a vikendima dolazi u rodni kraj. Nedeljom pred prodavnicom je glavni govornik na temu “kako se oženiti”.

U narednom momentu se ispred seoske prodavnice parkira noviji auto pun sitne dece, četvoro il petoro.. Iz gepeka štrči trimer-kosačica nadmašuje gabarite prtljažnika. Iz auta se čuje dečja graja i smeh mališana. Iz njega izlazi muškarac, kupuje sebi pivo, a deci sladolede. Komšijama plaća turu pića i veli da nema vremena za sedenje, žuri da pokosi školsko dvorište, prerašće trava od velike kiše.

Eto, on se ženio nekoliko puta, njega su žene svaki put ostavljale, a ostavljale su i decu. Da nam nije njegove dece, školu bi nam zatvorili – pričaju meštani, hvaleći komšiju koji brine o majci i deci.

Kad sam se prvi put oženio, video sam ja da tu stvari nisu kako treba. Zato ja lepo mladu za ruku pa je vratim ocu, lepo mu objasnim da ja hoću decu. Tako se ta stvar pre mnogo godina ljudski završila. Posle toga sam se tri godine molio bogu, “Pomozi Sveti Ilija da se oženi Milija”, dan i noć i oženih se ja, da nisam, prop'o bih načisto! Ništa od mene ne bi bilo, žena je bre sve. Decu mi rodila, lozu produžila. Danas imam i unuke... – iskren je Milija, a njegovu besedu odobravaju Đole, Đilas, Mikušinac Kaplar, Cilovan, Pavke, Zrnjo, Ljušta i ostali članovi postave na džakovima koncentrata.

Dragačevski mir pred prodavnicom remete jedino zvukovi traktora i automobila kojima seljani dolaze po potrepštine i okrepljenje u vidu hladnog piva. Muzike nema, a jedinu buku pravi narod koji razgovara, dovikuje se s komšijama i smeje u sav glas. Često biva da vesela ekipa zapeva pa i zaigra, i to tek kad ih odu stranci, a u venama provri čarobni sastojak iz ječma. Obično kada se sete veselja s kakve svadbe u prošlosti, kad se kako dolikuje svadbovalo pod šatorom, po sedam dana.

Eto, ja im predlažem da nađemo neki autobus, da se spakuju đuvegije i krenu u Albaniju, šta fali. Kad se vrate, pravo pred matičara, nema vrdanja. Kod nas u komšiluku Albanka komšiji rodila dvoje dece, vredna, fina, selo je hvali. Ili da organizujemo kakvu igranku, da se vide upoznaju, al badava, slabo me slušaju....- žali se Milija na domaćine koji su se po pitanju ženidbe predali. Kaže da neće odustati od zagovaranja ideje da je dobra žena život za svakog muškarca. Nada se da će ga neki ipak poslušati, jer su se "pred prodavnicom" i veća čuda događala.

Kurir.rs/D.Č.