U lozničkom selu Draginac danas je održana državna komemorativna svečanost povodom 82. godišnjice stradanja 2.950 nedužnih civila iz ovog i okolnih sela koje su u oktobru 1941. godine streljali nemački okupatorski vojnici.
Posle pomena služenog stradalim seljanima, uz državne i vojne počasti povodom Dana sećanja, vence su na spomen-kosturnicu položili Sanja Lakić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Grada Loznice, OŠ ‘‘14.oktobar’‘, MZ Draginac, Memorijal ‘‘Draginac’‘ kao i više udruženja građana za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i pojedinci.
Kada dođu ratovi pravo i pravda utihnu, a naš dolazak danas, i prethodnih godina, pokazuuju bar delić pravde za one najmlađe koji su stradali samo zato što su nosili srpsko i pravoslavno ime i prezime, rekla je Lakićeva na početku obraćanja.
- Drago mi je što sam u Dragincu u kome se nalaze i poruke i pouke i deo prošlosti, sve one lekcije koje su nam potrebne za budućnost. U Dragincu se nalazi putokaz koji kaže da svaki put kada bi zaboravljali da negujemo kulturu sećanja dešavala bi nam se neke nove jame, ratovi i nova prolivena i pravoslavna i srpka krv. Zato sa ovog mesta želim da kažem da srpski narod više nikada neće dozvoliti ni jame, ni Jasenovac, ni Draginac, ni ’’Oluju’’ ni ’’Bljesak’’. Stasao je jedan narod koji zna šta znače ona četiri ocila na srpskom grbu, a ona nas svakog trenutka podsećajuna slogu i jedinstvo – kazala je ona.
U ime grada govorio je član Gradskog veća Radovan Divnić, koji je rekao da se osam decenija u oktobru odavde ‘’upućuju antiratne poruke i čuva sećanje na nevine žrtve’’. Od 13. do 19. oktobra 1941. nemački okupatorski vojnici pobili su meštane Draginca i više jadarskih sela, ubijali su sve redom, starce, žene, decu, a najmlađa žrtva bila je beba od tri dana. Najmasovnije streljanje bilo je u Dragincu gde je za četiri dana likvidirano 1.379 muškaraca, žena i dece. Nacisti su izvodili ljude u grupama i ubijali ih rafalnom paljbom, posle čega bi dovodili sledeću grupu koja bi pre streljanja ubijene bacala u zajedničke grobnice.
Posle rata su uređene i obeležene zajedničke grobnice, a 1961. godine su u zajedničku spomen-kosturnicu preneti svi posmrtni ostaci. Nemcima su povod bili gubici koje se pretrpeli posle borbe sa četničko-partizanskim odredom u blizini Draginca i Zavlake, kod Gajića i Jezdimirovića stene, kada je osam nemačkih vojnika ubijeno, a 30 vojnika ranjen. U jadarskim selima primenili su narednu generala Franca Bemea da za jednog ubijenog nemačkog vojnika treba streljati 100, a svakog ranjenog 50 zarobljenika. Krvavi pir u Dragincu prvi je masovni zločin nad civilnim stanovništvom na prostoru Srbije u Drugom svetskom ratu i prethodio je streljanima civila u Kraljevu i Kragujevcu koja je nemačka vojska počinila oktobra iste godine. Zajednička spomen-kosturnica u Dragincu obeležena je velikim granitnim spomenikom, autora Ostoje Gordanića Balkanskog, gde se svakog 14. oktobra održava komemorativni skup. Na mestu ranijih grobnica ostale su uređene humke.
Organizator državne ceremonije u Dragincu su Vlada Srbije, Odbor Vlade za negovanje tradicija solobodilačkih ratova Srbije, Grad Loznica i Centar za kulturu ‘’Vuk Karadžić“ Loznica i MZ Draginac.
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
