KRALJEVO - Kraljevčanka Nađa Vukašinović je bila jedna od devet mladih istraživača iz celog sveta koji su učestvovali u velikoj afričkoj ekspediciji. "Pogled sa planine Tejbl na Kejptaunu je predivan", kaže ona, zaboravljajući pritom da pomene da je najpre morala da slobodnim penjanjem savlada glatku liticu visoku oko 600 metara.Rafting na reci Oranje na granici Namibije i Južnoafričke republike bio je, kako kaže, veliki izazov. Ronjenje na dah, ipak, za nju i mlade istraživače, ne toliko puno starije od Nađe, bilo je nešto što je obeležilo čitavu ekspediciju."Mi smo bili u tom kavezu na manje od pola metra od ajkule i zaista je to bilo jedno neverovatno iskustvo naći se licem u lice sa velikom belom ajkulom. Tek tada možeš da shvatiš koliko su one fascinantne životinje", kaže Nađa. Ajkule su fascinirale i ostale članove ekspedicije. Laura Bani iz Švajcarske kaže da su svi doživeli i podelili neverovatno iskustvo."Videli smo ajkule koje su nekoliko puta veće od nas. Većina ljudi misli da su ajkule čudovišta. Ali nisu. One samo žele da žive u okeanu", kaže Laura.Nađa je morala da dokaže da je fizički dorasla ovom poduhvatu, da je mentalno snažna i da poseduje šarm koji osvaja, jer organizacija Mike Horn, koja je izvela ekspediciju, preko nje i njenih nastupa u javnosti želi da ukaže na potrebu očuvanja naše planete."Zaista mislim da je velika čast što sam uspela da se probijem u tu afričku ekspediciju, to jest u ekipu. Ne dobija veliki broj ljudi priliku da učini tako nešto. Prosto biti u Africi, na krajnjem jugu, sa ljudima širom sveta je poseban osećaj. Ne toliko da ste izabrani već osećaj da ste pokazali koliko možete i da ste se dokazali", kaže Nađa.Ekspedicija je jednim delom, navodi RTS, bila posvećena i pružanju socijalne pomoći deci i siromašnim porodicama tako da je Nađa bila i ambasador dobre volje koji je predstavljao Srbiju.
