U vreme kada se veštačka inteligencija upliće u razna kreativna zanimanja, postavlja se pitanje može li i da gusla bolje od čoveka i da zameni oštar i dinamičan zvuk gusala.
Narodni guslar i pevač Miljan Miljanić je skeptičan. Smatra da u toj borbi ovaj drevni instrument neće biti poražen, jer kako kaže, gusle su apsolutna improvizacija i nije dovoljno da samo naučite tehniku.
Iako su strani trendovi, strana muzika i zabava zauzeli muzički prostor kod nas, Miljanić kaže da gusle ne treba da budu ništa drugo nego ono što su bile kroz vekove.
Odgovarajući na pitanje može li veštačka inteligencija da "piše" za gusle, Miljanić ističe da je muzički i pevački izraz kod gusala stvar duše. Gusle su jedini instrument koji je komplikovano savladati, jer nije dovoljno da samo naučite tehniku.
"Možete da naučite da guslate kao ja, ali ako to bude kopija Miljana Miljanića, niko neće hteti da sluša."
"Dobar guslar mora da ima vrhunski glasovni potencijal i da bude vešt što se tiče tehnike guslanja. Improvizacija ne znači slobodu da bilo kako gusla – nego adekvatan muzički izraz u pauzama koje će da nagoveste kako će guslar da saopšti drugi stih." Naveo je primer da se ne može pesma "Smrt majke Jugovića" pevati kao "Kosovski boj", gde dinamika mora da bude drugačija.
Stvar duše
Gusle se ne slušaju zbog muzike nego kao liturgija, kaže u intervjuu za RTS guslar Miljan Miljanić. Dodaje da su mladi ljudi koji su spoznali kopču sa precima, od animoziteta prema guslama, u svojoj tridesetoj godini postali njeni najveći ljubitelji. Smatra da su muzički i pevački izraz kod gusala stvar duše.
Borba za gusle trajala decenijama
Posebnost pevanja uz gusle prepoznao je Unesko i one su 2018. godine uvrštene na listu nematerijalne kulturne baštine.
"Izvesno vreme bio sam na mestu predsednika svih guslara Srbije i borba je trajala još od tada, poslednjih tridesetak godina. Hvala bogu da smo uspeli da se izborimo za nešto što pripada guslama. Uspeli smo da gusle kao nematerijalno blago – svetsko, da kao srpski nacionalni instrument dovedemo na nivo poštovanja i statusa koji pripada guslama. Postavljala su se pitanja što se repertoara tiče – neke su pesme bile nepodnošljive za mnoge medije, za mnoge strukture društva – danas su neki umni ljudi iz najznačajnije organizacije koja štiti nematerijalno svetsko blago – Unesko, prepoznali gusle“, rekao je Miljanić, koji se bezmalo čitav život bavi guslama.
Podseća da se gusle spominju u Davidovom psalmima više od 50 puta. Pitanje je da li su to i takve gusle, ali uglavnom, mi smo naslednici te ideologije gusala koja baštini srpsku nacionalnu kulturu kroz pesmu i stih i slušajući guslara vi možete da se naslušate i poezije i spoznate istorijska zbivanja.
Baš zbog toga, kako kaže, gusle su dobile počasno mesto kao treća ili četvrta nematerijalna stvar kod Srba koje štiti svetska baština.
Lično mislim da bi to trebalo da bude garant poštovanja gusala kao naše svetinje, a ne da se na gusle gleda samo kao na muzički instrument, jer gusle nisu samo to, napominje Miljanić.
"Ako će čovek samo da sluša gusle zbog muzike, ne treba time da se bavi. Treba odmah da odustane od toga. Ponavljam da su gusle kao liturgija, kao nešto što je mnogo značajnije. Mi saopštavamo najznačajnije događaje u našoj istoriji", kaže Miljanić.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući guslama značajan broj naših istorijskih ličnosti i događaja sačuvali smo od zaborava. "Upravo to je bila uloga gusala kroz vekove", podvukao je Miljanić.
Kad se ode na liturgiju, nekima je dosadno, ali ako čovek polazi iskreno da se pomoli – njemu nije dosadno, tako je i sa guslama, uporedio je Miljanić i dodao da je važna kopča sa precima.
Od animoziteta do ljubitelja gusala kod mladih
"Onaj čovek koji nema kopču sa precima, sa tradicijom, sa kulturom, sa našom epskom poezijom – gotovo da i ne treba tu da se nađe.
"Očevidac sam da su mladi ljudi imali animozitet prema guslama, a u svojoj tridesetoj godini su postali najveći ljubitelji gusala i publika dolazi samo zato što su spoznali kopču između predaka i njih samih. A ta kopča je napouzdanija preko gusala i naše tradicije i epske poezije“, rekao je Miljanić.
Neki istoričari tvrde da je i car Dušan govorio bezmalo u desetercu. O značaju ovog narodnog instrumenta govori i podatak da su gusle bile prisutne na dvoru Stefana Prvovenčanog, ali i na venčanju cara Dušana.
"Nije slučajno Vuk Karadžić sarađivao sa najumnijim glavama toga vremena, sakupljajući našu epsku poeziju koja je sjajna u svom izrazu. Gusle su našle meru srpskog jezika i moglo bi se reći da srpska epska poezija kao najsavršenija poezija", kaže Miljanić.
"Dušu" gusala prepoznali su i naučnici, Pupin i Tesla, a povezuje ih guslar Petar Perunović Perun, koji je bio njihov gost u Njujorku.
"Na Pupinov poziv, tokom Velikog rata, dolazi guslar Petar Perunović, Pupin ga je uvodio u ovalnu sobu, vodio na Kolumbiju, napravio mu čitav niz dešavanja na Sorboni. Ali Petar Perunović voli Teslu i kaže Nikoli Tesli, koji je već dosta povučen: Ja bih da se s vama vidim, a Tesla mu odgovara – Vi, uvek!“
Perunović dolazi sa guslama u narodnoj nošnji kod Tesle u hotelsku sobu u deo koji je služio kao naučnikova laboratorija. Sedne i gusla: Izdržao je dok nisam počeo da guslam Starog Vujadina, e onda je on počeo da plače, ustao je, prvo je grlio mene, onda je grlio moje gusle, onda je ljubio moje gusle i rekao je: Gusle su najjača sila da osvoje dušu Srbinu!
Guslari su "izvođači radova“ – to su ljudi koji kroz zvuk obogaćuju stih i šalju izuzetne poruke koje dobijaju na težini samim tim što se pevaju uz gusle.
Od počasnog mesta na dvoru do "ad akta"
Početkom 20. veka gusle su imale fantastičan status na dvoru Karađorđevića. Na Kolarčevim univerzitetu 1923. godine održala se utakmica gusala, danas bismo to nazvali festivalom gusala, gde su se takmičili najpoznatiji guslari i počasni predsednik tog žirija je bio kralj Aleksandar Karađorđević, naveo je Miljanić.
Pobednik te utakmice dobio je počasno mestu na dvoru da bude dvorski guslar, kada dolaze strane delegacije. Taj kontinuitet je pogubljen u periodu od 60 do 70 godina, ponajpre iz ideoloških razloga i gusle su stavljene "ad akta", ali je statsus vraćen 2018. godine.
Da gusle ruše barijere, potvrđuje i njegov boravak u Australiji. "Nostalgija je ključna reč, prisutna je i kod praunučadi. Svi lepo žive, snašli su se, ali im je u duši srpski narod i srpski običaji. Radost je kad vidim da pola sale čine mladi ljudi. Što dalje, to je tradicija prisutnija", primetio je Miljanić.
"Sve u svemu, gusle su srpski nacionalni instrument ma gde one bile", zaključio je Miljan Miljanić.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
Bonus video:
