KURŠUMLIJA - I pored teških uslova za život bračni par Nešković sa petoro male dece odlučio se da ostane u kuršumlijskom selu Crveniki na samoj administrativnoj liniji sa Kosovom.Iako se izdržavaju od seče drva i sezonskih poslova, za njih i još stotinak žitelja ovog kraja najveći problem su planinski putevi kojima i leti jedva stižu do najbliže Medveđe, udaljene 20 i matične opštine Kuršumlija udaljene 40 kilometara.I škola će ovde uskoro biti potrebna, jer je sve veći broj mladih bračnih parova sa troje i više dece koji se odlučio da ostane ovde.
Jelena i Raško Nešković iz Crvenike kod Dobrog Dola na kuršumlijskoj strani Radan planine, kažu da su, zahvaljujući Mariji, Vidaku, Vukašinu, Marijani i Vasiliju bogati ljudi.
"Nemamo uslove. Najviše nam nedostaje što nemamo puta, a daleko je i Dom zdravlja i škola. Moja najveća želja je da budu živi i zdravi i da završe školu", kaže Jelena Nešković.
Petoro malih Neškovića, iz rodne kuce u budućnost treba da krene putem, koga, iz Crvenike do ostatka sveta skoro da i nema.
"Na srcu je meni taj put i dalje. Tu sam vezan, drugog izbora nemam. Ipak, Medveđa je 20 kilometara, a Kuršumlija 40", kaže Raško Nešković.
U Dobrom Dolu i još devet okolnih sela na samoj administrativnoj granici sa Kosovom, u sedamdesetak kuća živi stotinak žitelja. Među njima su mahom staračka domaćinstva, ali i mladi bračni parovi sa troje i više dece, pa se nastoji da se uskoro u Dobrom Dolu ponovo otvori osnovna škola u kojoj je sedamdesetih godina prošlog veka bilo oko trista đaka.
"Malo ih je ostalo. Moraju da idu zbog dece u školu i vode ih gde se ko snašao. Sada treba da ima oko desetoro dece koja bi već mogla da idu tu u školu", kaže predsednik Mesne zajednice Dobri Do Radovan Jelić.Predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić kaže da će uciniti sve da poprave put.
"Ne možemo da obećamo da ćemo da pravimo neke široke i veće puteve, ali napravićemo kontakt i sa Ministarstvom prosvete", kaže Vidić.
Ukoliko dobiju pomoć da se poprave seoski putevi i proradi škola u Dobrom Dolu, porodice poput Neškovića nece morati da razmišljaju da, kao i većina iz ovog kraja, bolji život potraže u gradovima ili inostranstvu.
